Književne novine

ТРИ И БН ДРИНЕ бо Мин 7 сиво 4

Студенти МИРКО КОВАЧ

ПОСЛЕДЊИХ ДАНА, у ово суморно и хладно пролећно време, поново се оживљава тзв. студентско 'питање. Нела Крмпотић својим текстом „Истина о нашим Кинезима", објављеним у ВУС-у од 5. ожујка, занијекала је позитивност јунских догађаја попут оног фамозног Борбиног „летка" „Младо жито и кукољ" који се појавио, као уводник, у исто време када и говор Председника Републике као једна врста негације позитивној оцени коју је Председник изрекао 9. јуна на Телевизији, а касније потврдио ва УП конгресу Савеза синдиката Југославије. У „Поантици“ од 3. априла у поднаслову стоји: „Само отвореним дијалогом може се сузбити радикалистичка носталгија за јунским догађајима". Ако су студентски догађаји позитивни чему страх од носталгије за позитивним студентским догађајима2 Барбиери у „Политици" од 6. априла каже: „Никада није до краја утврђено шта су студенти тражили". Како су се онда могле доносити одлуке на основу нечега ште није утврђеног

Чињеница је да су студентске демонстрације узнемириле бирократску друштвену снагу и довеле штампу до очајања. Према томе, државна анксиозност од демонстрација је оправдана тим пре што је метод демонстрација осуђен, а захтзви подржани. Међутим, стичем утисак да се за све ово време пред нама одвија један анти-студентски програм, да се потура један деформисан снимак јунских догађаја.

У“ „Политици“ од 3. априла истиче се да на Београдском универзитету постоји „тенденција оживљавања атмосфере узнемирености познате из јунских догађаја". Лист „Студент" је наводно центар окупљања естремиста. Тако је посланичка кандидатура уредника „Студента" Аце Илића одбачена због графичког решења насловне стране новогодишњег броја „Студента“. Наиме, на белој површини прве стране осванула је црна тачка. То је узнемирило духове па су почели испитивати симболику тачке. Одбачена је могућност њеног интерпункцијског значења, па је, ево, дошло дотле ла се та иста црна,тачка потегне и стави на посланичку кандидатуру уредника „Студента".

„Студент" је за разлику од неких листова У „жутом комбинезону и првеним гађицама", лист у коме пишу слободни људи, који нису дебели и који стоје на позицији СКЈ, али ко ји су свесни да нигде у свету, па ни у Југославији, људи не мисле исто,

Овој погрешно усмереној драматизацији студентских догађаја придружује се и драма Мирка Милорадовића „Голи мачићи“ која је ових дана постављена на Малој сцени Народног позоришта и која нема никак вих вредности. Аутор је насео на варку да је „набо" тему, али он нијв умео да напише, није имао ни разлога, није имао уметничког ризика, није имао свој аспект, није хтео да се замера штампи којој и сам припада; тако је овај комад, могућно супротно од жеље аутора, испао пародија студентских догађаја и, ево, про грамски се уклапа у ову општу инхибицију. Цитираћу и изванредни интервју Живојина Павловића из „Сусрета" од 2. априла; поводом студентских догађаја Павловић вели: „Мислим да су они, иако у дефинисаном материјалном смислу немају никаквих конкретних резултата, иако су на плану борбе један романтичарски и то један стравичан пораз, од невероватно великог значаја. Ја мисдим да су они од онаквог значаја од каквог је била 1948, година, То се још не признаје. Али то је била. експлозија на једној огромној, давно насталој и стално фарбаној и зафарбаваној картонској фасади, Пукло је, пукотина је остала и сви су свесни да та фасада није зид, није граЂевина, није велелепни дворац, него једна лажна Потемкинова кулиса. Ја мислим да је то огромна ствар. С друге стране, с практичке тачке гледишта страшно је важно то што се у младима формирала и још увек се формира једна емотивна опозиција Наглашавам ову реч: емотивна зато што се доста барата са тим фразама око опозиције у политикант ском смислу. Не ради се ни о каквој политичкој организацији, 0 политич-

ЈАНУАР

том од купуса, и, у шеширу! штунком, и, чорбу од крила. и активни мајори!

трапа, и, вино од рскавца.

чених као коцкари!

ници!

личног спаса, и, ракију. јер је мекана.

лату, ко нема протезу. ти врућу ракију!

ручак. Вино Ружицу. Најбоље печеницу. грашка са кобасицом. јаја на око.

ћи Цигане, натенане! вати у Биоскопу.

луком, сирћетом и уљем. али без Наочарке.

чизме, затим, пушити. Се. ставце, и држати шунку.

онда лећи у перје.

мако све џосматра Св. Антун, попа на ручак.

негде на ручак!

МЕР 4. Затим, у шетњу!

да ручаш. Тек, Првог. С. 31. По календару.

ФЕБРУАР

п то, с дамом!

МАУ ИМА РИКИ Ва Наредни

П. 1. Денмаршки „ТУБОРГ“. Киселе пајшле, и, ако

где има пирог с коњским месом. 1 У. 2. Немојте бити преступници ни прости иако је

година преступна или проста, па поједите дома-

ће пиле у дунсту, са кришкама кромпира, салаС. 3. Младу пловку, која пати од несанице, пуњену 4. 4. Манастирског петла у расолу. Могу да га једу П. 5. Телећу главу у шкембету, са зеленишом из С. 6. Питу са пуриљом, и, супу од патлиџана сасеН.7. Супу од маторог фазана, им, ајмокац ловач-

ки. Лугара не треба јести, јер, он је много твра. П. 8. Ићи на село и јести подварак од јуче. Лепота! Н У. 9. Јести у вагон ресторану, и, повраћати на стаС. 10. Посан пасуљ, не ради молитве, већ ради Ч. 11. Штуку кувану са сосом од рена и са Сдсом, П. 12. Бифтек од здравог коња и далматинску са-

С. 13. Јести самог себе, јер то је срећан датум. Пи-

П. 15. Јести на радном месту, из ината Директору. с

С. 17. Јести код љубавнице пире од кромпира и Н Ч. 18. Најбоље је бакалар и „плавац“, па онда на- п П. 19. Суви паприкаш и ајвар, па после пождриги- џ С. 20. Кувану главу од зубатца, преливену белим

Н. 21. Овога пута по старом календару: сочиво,

Ч. 25. Ризото од пачије џигерице на Милански, н, С не помињати Краља Милана. П. 26. Сарму а ла Мали Ибош, па се раскомотити, нњ

С. 27. Пребранац са шараном дивљ

Ч. 1. Бато, у хотелу, по реду, царском, па шта буде,

СЛОБОДАН МАРКОВИЋ

Јествени календариуе

Либера

Марконија

за просте н преступне

године

п.

4 ом вв о

он

О

НЕ

Н. 14. ПЏитомог шарана на луку, и, звати тетке па

У. 16. Јести стојећи, Мата Хари за душу: пире Од

П. 22. Телећу главу у лорберу, али, обавезно имати У. 23. Бризле код прљавог роштиљџије, киселе кра- П.

С. 24. Голубове кокошанере, куване и печене, па

аком)'и,"ввати Н. 28. Ручати где си се затекао, па онда отићи п. П. 29. Хачапури кавкаски и вино МУКУЗАНИ НУ-

У. 30. Прескочити ручак, јер, ионако немаш шта

С.

. 17. Јести Хифтеншерца, или

ч,

закључно са 1999.

2. Умирити се спанаћом и малом шницлом од телетине. Гледати као теле.

. 3. Ручати касно, бибер месо, и одморити се код

удовице!

. 4. Ручати са неком студенткињом важне ствари. · 5. Ручати код рођака, који су тек допутовали

из паланке.

. 6. Купус са свињетином, јер тај дан пада на.

Преподобну Ксенију Римљанку.

. 7. Замолити старију тетку да умеси питу, пред-

ратну, и донети јој каранфил.

. 8. Ручати код ловца, и, хвалити га као стрел-

ца, а кад изађе напоље, рећи коју реч његовој жени ван стола.

9. Провести као космонаут, ни на небу, ни на земљи. Сардел пасту из тубе.

. 10. Буреће печење са блинцима. Затим читати

Даму из Сингапура, из длана.

. 1. Грчко пиле пуњено пиринчом, а не сачмом,

и, Гркињу са умокцем.

. 12. Елбасански бирјан, а у топлој соби где те

нико не види.

У. 13. Пекарски кромпир и тртицу од Коке. Затим

пити „бело“ до изнемоглости.

. 14. Пољску чорбу. Телећи ролат. Грамофон, и,

„Бел-Ами“.

Ч. 15. Јести макароне са сиром, па се возити трам-

вајем, јер је угодно и богу је драго.

16. Ручати ћутећи, тако да, мисле како си убица а онда се насмешити да буде лакше и гостима и келнеру. Није важно шта сте ручали. Розенфлајш, или Шварцер шерцер, или, Шлиселертл, углавном, са умокцем. На крају, шта могу, ако је вама стало да једете федершпиц!

. 18. У Миријеву, уз ћемана, прасе простачко и

рен. Затим, куд који. . 19. Чорбицу од грашка и векну од млевена ме-

са, са јајима, унутра. Космајско вино.

. 20. Шаран а ла Будим Варош, па после буди ми

шта ми будеш, али, пиј!

С. 21. Питу звану ДЕВЕТКА, са свастиком, им, то

у односу који је чисто рођачки.

. 22. Хајдучки ручак. Шта убијеш мотком, то једи.

Онда се веседи, и, не мисли на Предузеће, јер и Предузеће, често, не мисли на тебе.

23. На Св. Мученика Харалампија једе се само риба, боља, и, лоче. Занемарују се парнице, одговори на тужбе, и, параграфи. Тада се стичу нови греси, посни.

. 24. Као калуђерице. Вегетеријански. Зимску 60-

ранију, са старим кајмаком.

. 25. Говеђа супа. Кнедле од џигерице, веће. Рим-

флајш. Сос од лимуна. Срце девојачко на тацни, Реформ Торта. Кафа. Замрачење.

26. У Дунавској колиби паприкаш из котла. Затим коло по расквашеном путићу. Пази само око да не џарнеш на прутићу, мој младићу!

27. Секељи гулаш. Милерам. Хлеб са кимом. А ако није отопило, онда санке, Дуњеранке, Крушке Караманке, у сенци зграде Атрарне Банке. Ово не важи за опанке!

28. Обавезно путовање у Бачку, на куглоф. А пре тога, зна се шта ће бити!

29. Гренадир марш ми чорба од пилеће ситнежи. Онда „збогом“ ТЕРЕВЕНКО!

кој консолидацији, ради се о емотивној опозицији".

И на крају, питам се, шта ће бити са крилатицом Марка Никезића „ако са студентима нећемо да разговарамо на улици уведимо их у скулштине2 Студент Правног факултета Милан Петровић предложен је за по сланика У Аруштвено-политичком већу, али његово име никада није до-

шло пред кандидациону конферен-.

цију, јер је грешком (2!) администра

ције испало из спискова. После рада

_ кандидационе конференције студена-

та више није било на листи, што грешком администрације, што ли неким особитим правом.

Биће скоро пропаст света

У ПОСЛЕДЊЕМ БРОЈУ омладинског листа „Сусрет Миодраг Станисављевић пише о филму Александра Петровића „Биће скоро пропаст света". Његова критика за мене значи фантастичну лекцију старомодним критичарима, који су се убили да докажу да је најновији филм Александра Петровића чак и бољи од „Скупљача перја". Миодраг Станисављевић не гњави, мисли слободно и поводом филма Александра Петровића извлачи једну лепу поуку за наш филм: „.--треба да кажем још и то ла ми није била намера да омаловажим Петровићев филм. Покушао сам да га посматрам као изразити пример једне појаве која је у нашој кинематографији у последње време све очигледнија, Реч је о појави, заправо поплави стваралачке претенциозности, Узропи те појаве леже колико у самим ауторима (филмом се у нас бави приличан број људи сумњивих креативних моћи) толико и у варљивом „југословенском буму“ на филмским фестивалима У _ иностранству. Наши синеасти као да су оптерећени тим продором на светске екране,

они се понашају тако као да се од

њих неизоставно очекује стварање изузетних, несвакидашњих дела; „АУ боке" и „снажне" филмове покушава ју да направе и људи од којих се то по мери њиховог талента, темперамента, духа, сензибилитета и памети, не може ни очекивати. Стога смо преплављени делима тако амбициозним у намери а тако невесело трапавим у „изведби“. Александар Петровић је свакако најизразитији пред ставник југословенског претенциозног филма; међу свим претенциозним ауторима он је, без сумње, најсналажљивији, највештији, најгласовитији, он, дакле ипак, како би то рекао један енглески естетичар, „заузима извесно место у понору".

Награђен роман Мира Главуртића ВОЈВОБАНСКА СЕКЦИЈА ПИСА-

ЦА није доделила прву награду за роман. Додељене су две друге награ-

де од којих је једна припала Миру.

Главуртићу за роман „Псине" а друга Влади Стојшину за роман „Стара уста". _ Главуртић је почео писати „Псине" још 1959. године, а тек сада ће пред нама бити његов роман као једна бескрајна псина, један кон стантни леш которског подземља. Он је својим романом показао онај броховски распад свих вредности; чак ни конвертирање главног јунака, чему. Глав придаје велики значај, није донело спасење, није утицало на распоред хаоса као перманентне слике света коју Главуртић види. Овим романом он употпуњује

своју биографију цртача, сликара, .

песника, есејисте и теоретичара Медиале. Роман „Исине" за мене представља право чудо имагинације и одмах стаје у ред најбољих остварења

што их је дала нова београдска проза (Булатовић, Пекић, Киш, Давид идр.). То ме обавезује да пишем опширније о његовој књизи када буде изашла. Акција војвођанске секције писаца је добра, жири је показао висок степен укуса, али истовремено и мало храбрости да се изађе из једне отрцане праксе, да се, као по правилу, прва награда не додељује.

Песник

У“ СВОЈ НОБНИК преписујем одлОмак из песме Миодрага Павловића „Слутња краја“: 74 „У кардиналски-црвеном шетају нам ноћу по стану

и траже прекидаче . за све што греје и траје

држе проповеди дуте које мало значе

а могу да се позову само на трубе што вребају с неба ко топови с ратне лађе Прете нам са свих страна ударцима и страшним снима, авај, и наши снови су с њима!"

Преносимо

поклан «о

0,49 — Токови поезије — песме моје младости (УП. > '% 1 'Избор и коментар Марка. Ристића. (Стихови болесника са хлинике за ду шевне и жичане болести, Јована Јовановића Змаја, Растка _ Петровића, |. Мони де Булија, Оскара Давича, Дузшана 'Матића,. Александра „Вуча и њи драгана Алексића,: М'равуа), Режија Чед рса Јовановић, И мерна музика = и а Ивар ти „Ласта“ лУрУ 45 две хе јр е Е :У мг“ | у 23,90 — Фантаскно у-уметности. "- Др“ И | „југ-екст јат по Понделичек: Унутрашњи модел „Макело!

слиг ~ „Стрела 5 соше даљи вемћ == Дела Веле итара" 1

нима тие

Из једног дневника

ДРАГИ МОЈ УО! Мој једини пријатељу.

Човек никада није беспослен. Када престане да прави аутомобиле, авионе, куће, школе, фабрике, путеве, мостове, хидроцентрале, пруге, одела и обућу, онда му још остаје могућност да — прави разлике. На тај начин се у овом свету ублажава незапосленост. Прављење разлике је неопходна делатност ове цивилизације. Да није ње настао би хаос са непредвидљивим последицама. Разлика је потребна људима да је умећу између разних појава, чињеница и ствари које срећу у животу.

Треба правити разлику између старих ратника и школске омладине, Први су у свом рату дали све за отаџбину и стекли њено поверење. Други још нису имали свој рат и тек „је потребно да стекну поверење отаџ"бине. Ова примедба проистиче из конкретне ситуације у којој се налазим. Наиме, овде су сада у току избори. Цела земља је излепљена најразличитијим наролама. Међу њима доминира једна: ПОВЕРЕЊЕ МЛАДИМА. Али, ја не верујем мој пријатељу, да ће овај апел да уроди плодом. То је једна веома зелена парола. Ако ти није јасно зашто прво правим разлику баш између старих ратника и школске омладине, онда Ву ти рећи прави разлог. Забуна је могућна баш међу њима, јер се средина према тим двема категоријама људи односи подједнако. И једни и други уживају попуст на свим пре-

|

ЛУЛОСТИ а

Ел

возним средствима, али не зато што је то иста категорија људи, већ једноставно зато што неки осећају потребу да их возе јефтиније од осталог народа. Људи су од давнина“ навикли да 'буду вожени. У почетку захваљујући коњима и воловима. Сада је и техника отишла мало напред. Коњи и волови су постали изузетак. Зато им дају почасно место у историји. Они су почели да возе овај свет.

Затим је неопходно да се уочи разлика између хероја п кукавице. Првих највише има међу мртвима, других међу живима. Па онда измеБу лажи и обећања, између народне воље и народне невоље, између напредне и назадне идеје, између посеб ног војсковође и' обичног убице, између будале и генија, између памети и лудила, између праве и погрешне будућности, између слободе штампе и штампане слободе, између сифилиса и лојалности (иако се и од једног и од другог постепено полуди), између свитања и заласка, измеЊу демократије и народне власти, (ниједна демократија се није борила за народну власт — све народне власти се боре за демократију), између јутра и вечери, између дана и ноћи, између светлости и мрака. Молим те пријатељу уочи је. Прави је сам. -

Коначно, и прошлост мораш да разликујеш, Свака цивилизација, свака држава, сваки народ, сваки човек има своју прошлост. Свака прошлост има свој важећи и свој неважећи део. Важећи део прошлости се назива историјским аргументима, неваже ћи део прошлости је — успомена. Важећи део прошлости према неважећем делу прошлости се обично односи као према ружној успомени. Разлике УО, много разлика мораћеш да правиш сам, ако ти се деси да

' дођеш на овај свет. Упитаћеш се: заштог Зашто да од толиких могућ ности губиш време правећи разлику2 Зар није довољно што су је људи правили и што је још увек даноноћно праве2 Не, није довољно мој пријатељу. То је и главни разлог због којег ти се обраћам и молим за твоју свемогућу помоћ Помози људима. Јер они су највише времена употребили на прављењу разлике. Све остало што је део људских руку и ума, окружује те на сваком кораку на овоме свету. Једино ње — разлике, иако је најчешће праве — најмање има.

Душан Јагликин