Kolo

I

18

Тешка је судбина Црвепокожаца, прастановника Америке. По доласку белаца потискивани све даље у дивље крајеве, немилосрдно уништавани као и стада Сизона од којих су живели, десетковани болештинама и алкохолом које су донели белци, индијанс ка племена била су осуђена на очигледну пропаст. Тек половином прошлога века увиделн су белци најзад колику неправду чине овим људима и почели су да воде бригу о њима. У целој Северној Америци и Канади створени су за Индијанце „резервати", тЈ. неке врсте забрана у којима жису смели да се насељују белци. Али било је већ скоро доцкан. Многобројна иидијанска племена скоро су искорењена, друга сведена на најмањи број. Од храбрих Сиукса, Апаша, Команча, чијим смо се јуначким подвизима као деца толико дивили у делима Карла Маја или Фенимора Купера, остали су само тужни остаци. Слична судбина задесила ле и индијанско племе Семинола. Некада многобројно, оно је узело учешћа у индијапским ратовима и у њима је десетковано. Притешњени од белаца, Семиноле-Индијанци новлачили су се све дубље у дивљину, док се најзад нису сасвпм повукли у непроходне мочваре полуострва Флориде, које се пружа далеко у Мексички залив. Остало их је још свега неколнко хиљада. Иитересантно је напоменути да Семиноле-Индијанци сматрају и данас белце уљевима и никада нису признали суверенитет Вашингтона. Једно време ту су СемиИоле мирно живели од лова и риболова, али онда је опет дошла цивилизација за њима. Промућурни Американци су пронашли да су обале Флориде са својом суптропском климом, са плажом равном као длан, са песком белим као снег, управо сииорепе за монденска кунатила и летовалишта. На обалама Флориде почели су да се дижу хотели, виле а.меричких милионера, да се граде асфалтни друмови,

МШфИМШ

вароши су почеле да ничу као гљиве иосле кише, НаЈвећа међу њима, МиамО, аа иеколико година прешла ]е 100.000 сгановпика, а број посегилаца Палм-Бича попео се на милионе. Разуме се, да ни Семиноле-ИндиЈанцн нису остали поштеђени од утицаја цивилизациЈе и новог времена. Они су данас хришћани и живе од промета странаца. Али, за чудо, задржали су потпуно своЈ стари начин живота. И данас Семиноле-Индијанци хиве у кровињарама ■ соЈеницама иа кољу, и данас носе одећу какву су њихови преци носили у доба кад су белци први нут крочили на амернчко тлс. Њихове жене н данас носе старинске украсе и живопиеае жаљине коЈе саме израђују. Можда су баш зато интересаитни за богате туристе ж иногобројне излетнике, коЈи радо купуЈу егзотичне ручне радове СеминолеИндијапаца. Са ово нсколико интересантиих слика приказуЈемо како данас живе иоследњи слободни ИндиЈанци племена Семиноле, на граннци између своЈнх традициЈа и беле цивилизације.