Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Ханџар од бедара трже да Милошу срде pacnâpâ. Силног Ждралина хвата за вођице, да га устави, Докле уврбђеној части задовољ крвав прибйви. Али се коњиц пропе и одгурну беду од себе. Бранковић Hà ново паде и лактима земљицу гребе. Низ поље вранчић без госе одлете каоно чигра. Звезда на челу му сја а видра на грудима игра. Намршти с’ лице цару и облак му на чело паде. Зловољан нареди, да се добри јунаци разваде. 690 Ту Буку порасте мржња противу Милоша дична, Против јунака првог, небесном стратигу слична. Срце му освоји жудња за осветом, мржња и злоба, Како ће слепилу грдном постати жртве оба, Како ће најпосле сами у томе себе сатрёти: Али he једног потомство славит’ а другога клети. Тиме се свршише игре. Али у истоме трену Незнани стиже витез и Лазару право се крену. Оклоп je златни на њему; нојево перје на шлему Ружине боје и крина: види се дичан у свему. 700 Визир му заклаша лице и, свак изненађен се пита; Каква je прилика онде под оклопом злаћеним скрита. Држање храбро и мушко доброг одаје јунака, Витки му пас и плећа дику.и понос момака. А преко свега звонки глас му из сребрна грла Казује поуздање пркосна витеза врла, Када пред цара стаде и ватрено узе да моли, Да му поделити мегдан с најбољим борцем дозволи. С осмехом благости царске на лицу и ведрога чела. Честити Лазо цени витеза дична и смела. 710 Затим на своје јунаке около гледну и рече: „Косанчић нове славе имену свои нека тече.“ Косанчић уснама смерно таче се деснице свете, Па се у опреми бојној на бориште оружан крете. Незнаком витезу беше даница звезда на штату. Иван зма}ёвиту гују носи у колуте свиту. Незнаком јунаку гриваст над кацигом оквир се свнја, Сребрне жице те сија, чим се на сунцу занија.

127

Косово vu. Незнани јунак.