Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Неретва, неродна житом ал најбоље рађа јунаке. Још Сребрница посла своје рударе одважне, Брадвама тешким који руке оружају снажне, Којима топуз не треба да душману кости мрцваре: Оклоп на песници ломи их боље од оштре сатаре. С Душине ту су они, што ломе златбносни камен, И с Дежевице, што их опали вигаша пламен. 380 За њима Солин и Тешањ и Добој и Добор ми дивни, Који не слути, шта му Жигмундо душманин кивни Спрема у злобно] души и каква ужасија чека Синове његове храбре од крвавог тог нечовёка. Дивни Mòj Доборе граде, срећни и весели саде, Ти ми преболети нећеш ране и ненадне јаде. Али ти пита] њега, да ли му беше боље Него ли теби, кад му Бајазит узе да коље Испод Никопоља града његове жустре Мађаре? Jecrf ал он бега далёко од љуте опрљиве жаре. Срамно, да живот спасе, на лагаиој утече шајци. Благо га његовој земљи и, која га родила, мајци Тврткова то je војска са војводом Влатком на челу, Прва на мегдану увек и витешком свакоме делу. Кулиновићи с њом су, уздање прво њено. С њом се и стари Владош од Хвојнице Косову крено. Он Патарена Деда пође за Босну да гине, Смрћу са народа свога клетву невёрства да скине. Гојислав с Веселе Страже од Весебчице ту je, Где су девојке на момке љуте ко присојне ryje. a j На Весебчици jep ее цура тек удати може, Када са грла момку зубнма задере коже. За то за њине јунаке се веселе прича и каже, Да ради тога чуват’ морају веселе страже. Jao шима, да су клани, ако им пукне брука. Али je, прича се, заман сва им и трудба и мука: Макар да цуре не тржу ни кошьа ни сабље бритке, Beh само зубом а можда и ноктима изводе битке, Макар да губи право увек на удају свака, Ако празнбрука мајци дође са мегдана така, 410 Ипак јунацима страже веселе ништа не вреде; .На Весебчици цура никад још нё плете седе.

142

Косово vin. Јунаци од Boche.