Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

С поносом смеша хрватским, да спајањем таким задйви Исток и запад за пример братства и слоге нам живи. Други je јунак ЈБутко, Љубљане слава и дика, Од кога нема лепшег у Лазара војски во]нйка. Он на Жераву јашећ на коњицу силну и гојну, Бацио беше на се опрему јутрос уббјну. Злаћани оклоп груди и плећа му снажна скрива, Мишце и гонели крепке шине од челика сива. Чело јуначко шлем од сувога злата му краем ; Тигрова чељуст на шлему, рек’о би, хоће да гаси 500Крвљу протйвника жеђ, на Љутбвида ко се усуди, Спреман да канџе страшне запара у грло и груди. Страхота таква и бес од крвожедна пустињејјзвера, Почива ипак мирно у хладу од нојева пера, Koje у раскошну киту сложено злаћена цвета, Јутрењи лахор лепрша кад Љутку рад прохладе слета. Радару млађзни јунак тргао беше из кора. Поносно јездећи испред лепота Лазових двора, Одаде царици поздрав а Жерав са темрем на челу, Разрива копитом земљу a повија главу смелу. 510 Ну кад га оструга жацну. миран од нсвоље поста, Оде на Косово јунак, ал ерце му овдена оста. У том и усклик Светлане са плавога неба се зачу ; Победе поздрав јунаку и његову страшноме мачу. Цела то разабра војска и небу се сваки окреће, Не би л’ je згледао дивну, како у зраку узлёНе, Како разастире крила и руке размИхује беле, Како над Лауша војском љуте одИпиње стреле. Лепа ко мати Лада, мила ко несташни Љељо, Рођену када je матер безлечном стрелицом стрељо; 520 Таква je она, и зрак у чаробној светлости блесне, Кад год зракблетним крилом пресёче висине небёсне. Али у залуд војска погледа жељно за њоме: Она се видети даје Лаушу само једнбме. Он je и смотри и посла захвалан поздрав у зраке, Да му и дал>е штити војску и добре јунаке. То и Оливера спази и ерце јој задрхта тајом. Дружба јој та зар душу испуни тугом и вајом? Депо и бајно чедо! ах буди ми утешна с тога, КОСОВО 10

145

Косово vin. Светлана се јавља у облаку.