Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Ту je Банцарево село цару што бане оте: Урошу нејаком неки бане од Нншаве Стево, Који држаше земље од Планине Суве лево. Душник je ту где Душан предана једном у лову, И воде с извора пи, кој сада по њему зову. 690 Драговље Драгића посла a Змајића лепо Гркйьье, Уљаник свој где држа и сеја лубёнице, диње Краља Милутина млада краљица Гркиња Симка, А после ње и Мара старог Дечанског .ъубймка. Спомен и сад им Гркйгье и Марина Кутина траје. Војвода Драшко диже до Чечине простране краје. Драшкова Кутина прича и данас о верности Драшка. Прељуба посла Присјан хитра у шали и врашка. Присјан, где соколи српски Присјана бугарског цара, Славно поразите, када Србију пође да хара. 700 Спомен му онде оста вечит за даљно потомство, Како се зло кажњава вражда и вероломство. С таком из Прокупља војском Станимир верни се крено, Ал тиме није таста царева Братка одмено. Братко, на крштењ}/ Богдан, али по земљама јужним, Koje у приморју Турчин прегази стопама кужним, Назван и Лугом и сам je кренуо војску безбројну, И први из Крушевца ита пред зетом на крваву војну. Дван’еста војска јесте храброга царева зета; Западних страна приморје и кршна старославна Зета, 710 Краљева старих колевка и завичај Дукљана цара, Некрштен кој се и сада свету о пропасти стара, Али синцирима везан, заман их зубима коље, Дочекат’ не he да земљу )окди од паклене воље. Најмање кад му и Марко задрта делија стара, Прикује топузом ланце, да седи на миру без квара. О чему ова прича чуда he причати веља, Србиие драги, само слушати ако те жеља. Ту су јунаци од Будве, коју запљускује море, Где но о Спасову виле слећу са Ловћена горе. 720 Та да окупљу у тихим валима дражесна тела. И да порасхладе груди жарке и гр’оца бела. ЛовЬен их тада гледа на пучини чаробно глаткој, Дивне у вилинском чару и лепоти њиховој слаткој,

150

Косово vin. Заплање.