Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

ЧЕТВРТА ПЕСМА

Лазар дочекује нарочито лепо Љутовида, с којим je закључио савез противу Турака и Угра. Оливерина љубаВ, Турско посланство иште подложност од Лазара и Оливеру за Бајазита. Вођа посланства je сам Бајазит, и откривши то скоче Лазареви витезови, да га сможде. Милош долази с пута и одбрани Бајазита. Милош je у убојној опреми, и са појасом турског војводе Алкана на бедрима. Бајазит велича Милоша, правда себе и сабор се разиђе на миру.

Радо и весело Лазар борца дочекује сваког, Тешкога оклопнйка ко и лешака лаког. Hà сусрет старијем кано другар и брат излази. Млађе к’о добри отац и учитељ гледа и пази. Мудар и уман он je срце и душа свима; Згодну и добру реч за свакога увек има. Свакога зналачки цени по намети, срцу, и раду, Свакога храбрити зна и будити веру и наду. Сваки му мио и драг па, ипак од Лауша млада Нико узданије данас над његовим срцем не влада. 10 Он када Крушевцу стаже, опште се радости граја Захори околом целим с једнога до другое краја. Ширећи руке Лазар на сусрет хита јунаку, Над којим вила Светлана високо лети у зраку. Да га у загрљај прими и као сина целйва. Једна га само жеља мори и силна и жива