Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava
ПЕСМЕ, ПРИЧЕ, НО ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 255
Јеком јекше те гранке обара! Код Марка, ми нигде никог нема, Само једна сестрица Милица!
0 слави Што је лепо под ноћ погдедат, Кад кметови рујно вино пију! Пред њима је сребрна трпеза, По трпезе калајне панице, У панице сребрне ложице. Уз трпезу бело Ладе шета. На главу му двоји троји рози: И у рози нешто уписано. Уписан је Петар Онтноковац, И писана Мара Сптновеза. Петар Маре потихо говори: „Чујеш ди ме Маро Ситновезо! да теб' кажу јако снтно вевеш! Да ти дадем један танак конад; Навези ми свилену кошуљу; Што остане немој побашити, Невезн ми свилепу мараму, Кад се женим — руке да обришем. Мара Петру на то одговара: „Хвала теби, Петре Оптноковче ! За теб' кажу: јако ситно ковеш. Да ти дадем једну ситру аспру, Да ми свовеш ђердан пспод грло,
"1
Рано ранила Јелена, ,
Рано ранпла Јелена, Да бере росан трандавиљ. Таман се суну да, бере, Годем се ђаво локара: Јелену змија уједе! Јелена седи те плаче. Јелене снаха говори:
„Не плачи, залво Јелено,
' Овде има још даа три реда, али их нисам уламтно,