Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

ПЛАНИНЕ 213

1 у срезу масуричком

је

Шретвор (пили Виљоколо), 2"), часа даљине. Панчин Гроб ч. 3 Љукова Глава 1. Власина, (царина) “|, ч. 5 Гаџина Пољана 1 1. Горње четири (у срезу пчињеком), и ових пет стража (у срезу масуричком) стоје према Кнежевини Бугарској.

о

" Њ=

2 Планине

Планине пајвеће, које се могу у овом окруту поменут, нису цеде у округу врањском. Највеће су оне које су међу Моравом и међу изворима Пчиње н Струме; а од тих планина само западна и северозападна страна припада врањском округу, по штоје државна граница српска проведена баш билом тих планина.

Међу тима могу се поменути;

Чемерник, на северонстоку среза масуричкот, годетна пространа планина, обрасла само бујном травом, која је стоци врло питна паша.

Варденик, на југоистоку од села Сурдулице. На Варденику је највиши врх Велики СОтрешер, који изгледа као лласт свна, На врху Великота Стрешера руски су официри године 1878 закопади неке записе и друге неке знаке.

По Варденику је врло богата и питна паша. Ту Прновунци пабу неколико хиљада овада,и неколико стотлна коња.

Букова Глава, изнад језера Власине, тде је развође ревама; Морави, Јерми, п Отруми.

Памчин Л7роб, Меџињд- Планина, Дебели Рид, Мали Стре"ер висови су дуж границе српско-бугареке.

Код Стрешера је праслап Виљоколо, који се, као падина, "не може видети из далека, него св свакад радозналу путнику из далека показује лепи врх Стрешеров, као обележје Виљоколљу.

Вилљоколо се даље чује, а Стрешер се даље види.

КРАЉЕВИЦА СРВИЈА 18