Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

ПЛАНИНЕ 275

На Патарици је тромеђа државама: српској, бугарској, п турској ; а ту је и развође трима рекама: Морави, Вардару, п Струми. Кад киша пљусне на Патарицу, онда оно воде што потече с тога брега, на запад — иде у Мораву; оно што се обори на југ — слива св у Шиињу па у Вардар; а оно што јурне на север и на исток стаче се у Струму. По томе, овде је веће развође него на Власини.

На врху Патарице, као на тромеђи, Турци су озидали од камена. једну белегу, као какав стуб, који казује докле се данас пружа њихова царевина.

Кључ, у хатару села: Брезовице, Средњег Дела, пл Вишевада.

Ретке Бук, брдо у брезовачкој општини.

Мотина, у хатару села Ћурвовице.

Соколовац п Јаловик, у хатару села Јелашнице.

На левој страни Мораве пак, ови су висови, или бИла планинека :

Кукавица, почиње од свла Крушеве Главе, па св пружа на исток до у саму клисуру код села: Теговишта и Мртвице. Ова планина има два бИла: једно је на северозападу, и зове се Липовица, % друго је на југоистоку, позове се Диволов пли Дупељево.

Облик Велики п Облик Мали. Велики је Облик, по казивању, 950 метара виши од Врање. Находи се међу селима: Урманицом, Секиујем, пи Обличким Сенима. Овај вис пада у очи не толико својом висином колико својом сликом. Јевр, као што се вдст Ртањ међу долинама моравском и тимочком, тако исто лепо изгледа, и мами путнику очи, Облик међу Моравом и Ветерницом.

Гоч, за турске владе и арнаутске силе, бејаше стан ових арнаутских лупења. На Гочу је био један сукоб између Орба и Турака 1878.

Црни Камен, на граници ерпско-турској.

Прича се да је на том брду, за Цара Лазара, била некака граница. Испод тога брда има извор „Лазарев Кладенац“, који веде да је пронашла војвка Цара Лазара, кад је једном туда пролазила.

#00 овој белеви вреди прочитати оно што је записано у мојој књижици „О „Дунава пад Пчињу“ од стр. 715 — 756.

15"