Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

2892 ВРАЊСКИ ОКРУГ

микашист, гнајс и хлороташист, Те су стене обала Власинском Језеру. Око самих ивица језверских има доста гвоздене рђе; има кристала, магнетита и порита, На вису је примећено гнездо од гвоздене руде и од графита, али је све то од мале важности.

Горке ваде, на југоистов од Језера Власине. Ту се је радила руда за Турака. А прича се да се је ту вадила руда још за српсвих краљева.

За време некога Хусејин-Паше, у овом је крају ковало којекаквих 25 самокова, где се израђивало гвожђе.

(сем тога, помињу се још: Аозничка вада и Антина вада. |

Људи веле да је Хусејин-Паша добијао од свих тих самокова, око 14 — 20.000 возова руде (1 воз је 500 ока).

Ваде се зову они јазови којима се води вода на згодне скокове, да креће самокове. Те су ваде некад дугачке 105 — 6 часова.

(Самоков св у овим крајевима зове свака радионица у којој вода креће справу која кује гвожђе, или иначе израђује руду.

Грдиличка Клисура. У овој клисури има кристалних стена, микашиста, гнајва, гранудита, а највише хлороташиста. У наносима свију већих река: Грдиличкој, Џепској, и Козарској находи се гранита, гранулита, и трахита, тако да је десна моравска обала, од самих еруптивних стена.

Од Калиманаца до Прибоја виђа се трахитски туФ, који се пружа левом моравском обалом на 10.000 метара, п изгледљ као кречна стена. Док је јакован, теше ве лепо, а после се стврдне тако да је врло добра грађа за мостове, стубове, и друге грађе. винв.

Мрка Пољана, место тде су рађене руде за Турака. Ту је бамоков, % мало даље вигњеви.

Околина је, поред руднога обиља, богата буковом горо

Стена је микашист, а по наносу има и трахита. Главни масив трахитеки јесте највећи вис „Љутен, код седа Мутежа.

Гузебје п Лебедска Река. И овуда је микашист продрт