Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

300 ВРАЊСКИ ОКРУГ

лика може некад да дође. Са запада и истока зелене ее гровни виногради.

У врх варош има једна џамија коју врањанци зову Крстата Џамија. Кату да је озидана на месту где је некад била црква Света Петка. Крстатом су је прозвали за то што у оној етрелици која штрчи на врху сваке мупаре пма некакав мали крстић, или нешто налик на крстић.

Црква у Врањи велика је, висока и прострала, ма да 666 поља не позлаје да је така. Она све мало разликује од нове црве у Џироту, и од цркве Оветога Краља Милутина у Софији.

Кад су нали, 1879 пописали Врању, било је у њој 8271 душа,

Варош Врања за Турака је била раздељена на 14 махала. п те су св махале звале:

1 Једик-Палид Дурмил- Бег Курт-Оглаја Поп Никола Сефер- Челебија еребакан (гледа у земљу) ћлисе Табан

9 Панађурилите

10 Сефер- Челебија Хришћански

11 Једик-Пача Верум

12 Варошка Махала

18 Ковачка Магала

14 Амбарска Махала. '

му 65

ср 4 > сл

У Амбар-Матаљи била је црква „Гован Крститељ. По што је Патријар Арсеније ТУ отишао преко баве 1787, Турци су ту цркву претворили у текију; а Срби, кад су освојили Врању, ту су текију срушили.

За Турака, особито последњих година њихове владе, кад већ беше покренуто бугарско црквено питање, у Врањи су се укрштали