Kult rada

УВОДНА РЕЧ

Још пре него што се свршио светски рат, док смо били у изгнанству, осетили смо да се мора приступити једној ревизији идеала. Учинило нам се да се нове генерације не могу више одушевљавати оним сновима који су лепшали младост наших отаца. То осећање су имали, још онда, не само они међу нама који су већ били запојенн једним социалним идеалом, већ и сами протагонисти југословенског национализма, људи чије највеће тежње су се заустављале на оквирима једне српске, српско-хрватске или у најбољем случају југословенске државе.

У мају 1919. године, један од виђених омладинаца националиста, емигрант из Хрватске у Србију, познат са загребачког велеиздајничког процеса, Стеван Галогажа, посветио је писцу ових редова, преко ГЛАСНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ у Паризу, ову кратку али значајну песмицу:

ПОСЛЕДЊА 0 КОСОВУ

Беше извор снаге, вајар једне душе, Сваки Југословен стварао му песму, И у дуге црне некадање суше

Пожудно се ишло на косовску чесму.

Данас је то прошло, и робова нема ... Умирени Лазар цветним пољем шета, Смеје се и гледа Косово што дрема Испод пљуска сунца, свечано, без крета.

И, док прошлост бурна снева луговима, Подмлађени Марко иде плуговима.