Leskovački zbornik

НАУЧНИ СКУП КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА БАШТИНА ЈУГА СРБИЈЕ ХП 4-5. ДЕЦЕМБАР 2008. ЛЕСКОВАЦ

Извештај Радне групе један (историја, етнографија, културологија), председавајући проф. др Момчило Павловић

Група се бавила историјским и етнографским темама и имала је добре реферате и добре дискусије у вези са њима. У неколико блокова разговарали смо о демографским кретањима, сматрајући да је то горући проблем читаве Србије, а посебно граничних области. Други број реферата односио се на реконструкцију међуратног Лесковца, почев од општинске управе, и константовано је да је Лесковац тридесетих година имао за поглавара (тадашња титула првог човека града) једног неписменог месара и да је тај месар, Ђорђе Банковић, иначе, постављен по азбучном реду као градски одборник, а није биран. Тако се десило зато што је први на листи за избор био извесни припадник Мојсијеве вере па због тога није могао да буде градски поглавар. Тако се ове дужности прихватио Ђорђе Банковић и за његово време, за време месара, направљена је ћуприја у центру града, мост којим и дан-данас пролазе људи и возила.

Једна од занимљивијих дискусија на овом скупу вођена је око репресије на крају Другог светског рата коју је колега Цветковић, кроз страдање Једне породице, приказао на потпуно нов начин, тачно утврђујући механизам и структуру система на који су „народни непријатељи“ најпре привредно а потом и животно угрожавани.

Никола Илић дао је веома занимљив допринос када је говорио о последицама ИБ-а на овом простору. На основу својих истраживања, он је изнео податак да је овде шест људи осуђено на смрт поводом сукоба са ИБ-ом. Та чињеница је веома занимљива и мислим да је, после Зајечара и Бијелог Поља, овај крај донео највише смртних пресуда у вези са Информбироом. На крају, колега Стошић поново је вратио тему догађајима из 67. године и дао занимљив приказ о томе како се од једног обичног састанка у ондашњим партијским структурама, зависно од људи који у његовом раду учествују, креира криза, односно како се одређеном кризом управља и, на крају, како се људи у тим ситуацијама различито понашају.

И дискусија и реферати потврђују да овај скуп, замишљен пре више од двадесет година, има научну валидност, да смо свесни потребе да и даље дискутујемо на нове теме. По мом дубоком убеђењу, имали смо Једну од бољих културно-историјских баштина, а реферати и дискусије нарочито су подвукли потребу демографских истраживања, не пуких те-