Leskovački zbornik

то потреба и да ће Народни музеј у Лесковцу у наредном периоду то и урадити, наравно уз нашу помоћ.

На крају, остаје ми да вам се у име Народног музеја и у име Института за савремену историју, у име мојих колега, захвалим и, ако Бог да, да се видимо 11. маја, када ћемо промовисати свеску Лесковачког зборника која ће бити посвећена научним саопштењима са овог скупа.

Извештај Радне групе два (археологија, историја уметности, етнологија, историја књижевности), председавајући, проф. др Вујадин Иванишевић

На нашој радној групи није било толико дискусија као што је то било у групи за историју, зато што је она обухватала неколико широко приказиваних области, од којих су историја уметности и археологија биле доминантније. Сматрам да треба да имамо више прилога из историје археологије и етнологије, што би на будућим научним скуповима у Лесковцу требало да се поправи укључивањем и Института за етнологију из Београда и Одсека за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. То треба договорити у наредне две године, како бисмо са колегама из тих институција проширили истраживања на неке области које би требало да нас мало више занимају. Кад је на једном истом скупу више научних дисциплина, врло је тешко радити по одређеним темама, како је овде предлагано. То се видело по неким саопштењима, као што су она о Царичином граду, која могу да понуде резултате научних истраживања на којима је рађено деценијама. Ту је, чини ми се, негде и Хисар на коме се не ради толико дуго али има занимљиве хоризонте, што је приказано у раду Александра Капурана, где су сумирани резултати о архитектури на том локалитету, приказом изгледа праисторијског утврђења, палисадног бедема и неких праисторијских кућа.

У раду господина Александра Булатовића приказан је материјал који је нов за ово подручје Србије, поготово што је реч о енеолитској култури, али је проблем што је рад базиран на материјалу који не потиче из археолошког контекста. Требало би да више тежимо темама које су јасније историјски и археолошки дефинисане.

Рад „Античко наслеђе у Лесковачкој котлини“ колегенице Соње Стаменковић покушај је синтетског сумирања неких сазнања о задатој теми. Мислим да на оваквим синтетским радовима треба инстистирати јер они целовитије приказују одређене периоде, а то би можда могла да буде и тема једног посебног научног скупа. Што се тиче археологије, могли бисмо да дамо синтетску анализу присутних култура на овим просторима од праисторије до античког периода и средњег века, који, такође, овде није