List mladih istraživača Srbije

На знању почива будућност

СИЛВИЈА РИЈАВЕЦ ЖУГИН, ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

■ Какво је место науке у нашем друштву? Наука би хребало да у срвдшзрочним и дагорочним шгановима постане сасхавни део развоја и да се тако и третира. Она је један од субјективних фактрра овога друштва, међухим, очигледно је да још утвек има пуио слабости у иом њеном остваривашу. Доста је запостављена, иажалост, и у оргалима друшхвено политичких .оргагаизаддија. По дшм мипввењу доста се секта-ш ки ирилази решавању тих гшхања. Обично имаш нвког задуженот ,ко се кждеђу осталог бави и гшхашима науке. И докле тод се тако буде односило према науци, мислим ла квалитехнжјег помака неће бити. Недавно је одржана седнида Социгалистичког савеза посвећена овим иихањима. Има доста проблема на жуји начин оргаиизовати ту делатност на нивоу Југославпје, јер постоје различита смишљења. Стварно је једно од основних пидања, да у свим секхорима о коуима расправљамо наука мора бити присухна, да се не може говорити о било iKolm иитању, a да се схвари иашровизују. Ми се и v самој ОмлахичCECoi организацији мало бавимо тим питањима, iep киie довољно разрађезно v пракси питање односа ССОЈ-а и Републичких Конференциia, CCO.f-a и Прсчсечнидггза. Понекад се псмављујемо као девета организадија кота за\’зжма ставове, а реализација свега тога завиои од ставова хтих оредЈгша. To ie критика на сопствени рачун, аоти треба. ■ Чињеница је да се иауком баве углавном појединци. Зашто нема организованијег бављења науком? Тачно је да се научним радом баве утлавнвм rrojeдиици и од њиховог лнчио-т аигажовања зависи успех, али често долази др исразу•меван>а оредине у Koioi раде. Млаlди људи одаазе v ииостранство и тамо гиродату своје знагње, а Iми то касније мроз иеку техничку иновадију окупо плаћамо vbo зећи ie, yxiecro да то ,корнстимо код нас у замљи. Велики смо формалисти и нвмамо довољно слуха, a знање уе то на чвму поччва бхдућност. Није само битно колико зе.мља има дриродттих ботатстава, него колико има знања. По.једиии људи који седе на неким местима и имају неке позиције, без обзцра да ли се раии о привреди или не, нли нема,iv иоеојшо слуха илзх се

плаше коакујревције па збот тога и дшада и способнп људи не могу да дођу до изра жаја. Ток једне оргаиизоваеије акцијс IШlла би- Iза тим да сжупи све те потенцијале и да кроз једау друштвену активност пружи шаноу и појединциа-ia да се афирмишу, али и да се жимови резултати користе. Ово што чи* не Млади истраживачи Је изузетио асорисио. Јављају се такоће вдеје да би иску-_ ства Младах истраживача Орбије требадо корисдити To је у иаким срединама так (у повоју, тек се paßaiy тахсве дакцијатиlве, али ie добро што је сазрела свест о потреби оргаиизовања и окушвања аех-адах људи коlи се баве иаучво истраживачким радом. Резултате молсе'мо очекивахи, некик већ и има али нажалост то иде rtpeonopo, иово се тешко прихвата и усваја. Ш Колико систем школства утиче на то? Ми смо неке стварн v систему школства требалн по-

ставити другачнје. Дрво можвмо говорити о условима у крјнма саме школе раде, где заиста у mhoiihm сред№ иама нал*а доовољно услова да се у складу са захтвнима савромте науке оишвди људи уводе у ту дроблематику и да прате IКорд« са оветćkoim иаужом. Чесдо се радн о старим стареотипиим начинима. Нама довол»но тога иовог у поједииим дрограмима. Друто, сами кадрови који васгштавају младу генерадију. Да ли су они довољно стаЕиулисш« и да ли ■улажу дрвољио иапора да те атаце људе ааинтересују за науку и открију 'талвнте. Тога доста иедостаје и нажалост резултати изостају. Сличио је и иа Универзитеднма. Ја сам тгајпјре угписала електротехнису, а затим права и изненадала caai се под асаквнм условима омо ми у -ithim лабораториј ама радиши. Читава друпа ie радила на једно,l апаратурл,

гако да су осигурачи искакали. Ово не мораш шхсати, али то само гоЗорн како су опрамљееи фак.уипети и ти не можеш ту објекиивно ни очекивати нвке резултате. Да ие говоржм какве су шаное мпадих људи идаји би'се у слободном времену бавнли кагукбм, кад не могу да задовоље неке сламеитарме ствари из пршрама. Дру-иг тво мора iMBOro више инвесхирати у наукгу, а самим тим и у сам систам. образовања и васхжтања. И кад већ ароворим о иивестијрању, ми caio из дохошка изузетно мало издва.јали за иауду. Но(рмално, са таквжм мазшм издвајан>ем нвма ни ефеката и ве може се учинити корак напрад. Мислим ,да су добра одредељења да се вм ше срвдстајва ивдваја за науку. јар то ie жрви дредуслсв да би се нешто могло учинигШ'. В Да ли би Истраживачка станица у Петници претворена у један велики центар могла да задовољи те погребе, или ои требало отVWWW.VAsWAVA'.' • . .. ~v.

В Колико Савез Социјалнстичке омладине Југославије може да помогае са правно формалне стране при таквом формирању и шта конкретно може да учшш? Па ССОЈ ето, тако ставља на деевии ред и та питаља. он прати ту област између осталог. Он може да покрене иниЕри|аlТиву да ое v tie ким датим срединама прпстугпи формирању ча тамо дце постоји интересовање. Међутим, колико ће то бити шрихваћено за то одговорибет оносе републичке и пакрајшкже оргаиизације. Проблем је у томе што мало иооји члан ССОЈ-а npaти иокључиво нагуису-, већ то прати (успут са осталим пптатима и онда то некако увек Дође на крају. Проблем је и v одвосу самаг омладаноког (руководства и оргагашације ирема oeoai питању. Није нвка велика филозофија оргаиизовати људе. Треба само више конкретног *рада и труда. i Да ли су Омладинске истраживачке акције перспектива добровољног омладинског рада? Што се тиче организовања добровољнаг омлвдиноког рада и његове перспективе, мисотим да је дошло време да ооим жиришћења њиховог физичког раиа, когиистиimo и њиково знање. Ова гееарација је иај;образаваип|а 'гекерација и сем тога што треба и физички да ради и допринесе ррађењу земље она може и сврјим знањем итекако да доприеесе из-' градњи земље. Прошлогодишња истраживања icoi a су Млади исхраживачи радили за гаотребе ЈНА оу изузетно корисне стварн и v друштву се Miopa схватжги да тим до бровољншм радом можемо заиста даши вепики доиривос. Y једаом делу будућност Омладинакик раданх акција ie у жоришћењу знан>а младих људи и фордшран>у Омладнноких истраживачжих аисција. Кад млади раде иреко лета иа нвком пројвкту и то је IДобровољаlН рад. Дакле не сжватити доброволлш омладански рад усжо, да омладииа уз.ме кралш и отопапгу нево да она ради и када истражује н увоси своја зиања. To ie перопоктива и то је у окладу са •надретаоом ове земље. Добро је пгш сте успели да на Копаонж доведете истражнваче из целе земл>е и да то заиста бујде јутослове«ока- исдраживагака а!мција. To шго Дете тамо |радшж ле заиста изузетао,, изузет:до корисно не само за науду. Друшарство стечеио на хаквим акцијама не може се ничжм ипашиши. To је коикретно изграбшвааве братства и јерииства ие падзолама oa не пооткшчким ставовима већ вдонкревним .радом. Зато не треба уввк гледати ма економоке ефекте.

ворити сличне центре сразмерне садагањим њеним потеицијалима? Бигар би мојрионо и Iад«о и друго. С јадие счране Исхlр:аживач(ку станицу у Петници треба проширивата, оботаћивати и стварати услове за још неке 'области, a истоврамаио би шребало и v друшнм ореданама otboiphth такве пуиктове, окупљати лстаде људе и оружити им шансу да своје знање усаврше. Јар ма колнко био велик тај цеитар o« не може да гаодашри поуребе омладине Јутослаиије у целмаш. ■ Зашто и у другим републикама нису конституисани млади истраживачи? To је пмгаЈње сцрамиости и заинтересаваности руково;!cxai«i иеа иивоу сишшшс и на нивоу рапгублмке или гкжрајине н наЈравио заннтаресованосгга Савеза Содијахпнктајчке ‘амладине да се фррмира таква организациia. Љиљана СТОЈЧИЋ

13