List mladih istraživača Srbije
КАДА СЕ ОКУПИ МЛАДОСТ У ВРЕМЕ СУДАРА
УМЕСТО ИНТЕРВЈУА Разговор са Миломиром Минићем најављен у свечаном броју листа ,МИ“, његово размишља ње о МладиМ истраживачим објављујемо у овом броју
• МИЛОМИР МИНИЋ ЈЕ БИО ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ ОД 16. XI 1978. ДО 17. XII 1980. ГОДИНЕ. ДАНАС ЈЕ ИЗВРШНИ СЕКРЕТАР У ЦК СК СРБИЈЕ.
Када немир'и радозналост за новим сазнањима прерасту у покрет, постану део свакодневног живота младих и својеврсна акција онда истраживања и науда постају нешто сасвим опипљиво, младалачко, могуће. Организација Младих истраживача настала је управо на тој идеји, интеросу и жељи младих за новим сазкањима о природи и друштву, љубави према науци, склоиости ка трагању за новим и откривању још непознатог. Ова млада организација настала је. развијала се и данас са задовољством можемо рећи афирмисала се баш у времену када знање, наука и креативни рад постају свакодневна потреба без које се не може напред у савремени свет техникв и технологије, и укупног друштввног наџретка. Идеје, склоности и нфлирни истраживачки нерв младих не робује чврстим организационим форумима, који често својом логиком почињу да господаре самим идејама. И зато је готово природно што је основна „форма“ кроз које млади истраживачи постојв и делују истраживачки пројекат и акција. Клубови и друштва су тек тај организациони механизам који је у функцији програма и акција. Кренуло се од јвдног мањег броја програма
гаологија, етнологија, историја и др. да би се данас истраживачке акције организовале у десетини научних области и дисциплина. На значају, данас све више добијају акције и укупна делатност младих истраживача у заштити и унапређивању животне средине, чувању и развиЈању основних културних и историјских вредности. Резултати и сазнања истраживачких акција за многе средине значиле су корак напред у развоју Mane привреде, здравствене заштите, саобраћаја, унапређивању културног живота и сл. На оваквим програмима и акцијама младих најбоље се показује како се могу окупити сви заинтересовани друштвени субјекти од привреде и науке до политике. Мвђугим, неопходно је и сада подсетити да је требало доста напора, времена и рада да се млади истраживачи организују и развију активност која данас даје тако вредне резултате. Полазећи од снажног интересовања Пладих да истражују, проширују своја сазнања и озбиљно научно раде, успешно је развијено опредељење само конкретни програми истраживачког рада, што више акције, што више
младих људи у њима то јача, ствара и потврђује организацију. Данас, Млади истраживачи јесу значајна друштвена организација колективни члан Савеза социјалистичке омладине. савремени облик ангажовања на тако крулном и важном друштвеном задатку као што Је наука и ширење научних сазнан>а међу младима. Уствари. већ данас. a сугра још више, млади истраживачи својим доприносом проширују и та научна сазнања. Истраживачки рад увек Je био и стално трагање за новим кадровима, талентима, за онима који хоће и могу више. откривање оних скривених способности и квалитета управо да не остану скривени. јер вреде. И зато је готово природно да се на истраживачким акцијама на заједничком задатку нађу ђаци, студенти, радници, школовани млади људи као и они који не само ступају, већ у свету наукв и пуно значе. А кад се окупи младост ту се ради и дружи, сазнаје и васпитава, ту се најбоље показује да социјалистичке самоуправнв вредности нашег друштва нису тек пуке прокламације већ стварни друштвени односи којв омладина прихвата као своје, развија и унапређуЈв.
У овом времену, у којем се судара старо са новим, наука са примитивизмом, рад са нврадом, самоуправно са бирократским, у овом времвну када за ове у друштву има много одговорног посла, и Млади истраживачи заједно са омладинском организацијом на најбољи начин могу и треба својим стваралачким ангажовањем да доприносе да се брже и успешније решавају и главни друштвени задаци, да се истражујв и ствара, делом показује да се може унапред не само у науци, већ у друштву и самоуправљању уопштв, Без знања и науке, без Better креативног рада не може се даље ни на једном подручју друштвеног живота и рада. To значи да се даље не може без младих и оног најбољег што младост носи. Савез социЈалистичке омладине, Млади истраживачи и друге друштвене организације, али и друштво у целини, морају стварати потребне услове да младост буде у матици рада и стваралаштва. У томе млади истраживачи имају значајно место и улогу, то су својим резултатима већ лотврдили. уверен сам да ће то и у будуће чинити.
Приредио: Милорад КОНДИЋ
22