Luča Mikrokozma

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

85 Сатварају са смрћу фигуре По гнусноме њиховоме вкусу. Што се више творенијем пружам, Све се њино царство умаљује; Вријеме ће и к тој цјељи доћи 90 _ Да се бездне мрачне освијетле.

„Зажега сам ја пламене буре - У предјеле ноћи и хаоса, Те ми буде сунца и мирове Од сна хладна и превјечитога. — 95 Тамо свјстлост ужасне побједе Над нијемим царством одржава, Распростргања свијетле границе И позива на слатко битије Из смртнога опширнога лона 100 _ Многобројне заточнике таме“. —

„Источниче, среће бесмртнијех И вадеждо права и свијетла Усопшијех у бездне мировах Којијема слијепо мртвило 105 Не да познат великога творца Отеческо благоутробије!“ Рече Гаврил оцу бесмртноме: „И на њине небројне ликове Заждиће се жертва к твоме трону, 110 Све ће теби пламат признаношћу“. —

„Началниче густијех редовах, Сјајно сунце међу бесмртнима! Кад пламови зраках свијетлијех Ноћне масе и њезино лице, 15 Сажде огњем својим свијетлијем

110 признаносћу ; 120 свбтлосћу; 129 доволвносћу: