Makedonija

СРБИЈА И гЛАКЕДОНИЈА

135

пресудног значаја за бугарски успех y Македонији: 1. Србија je, својим устанком и ослобођењем од Турака, била први и врло крупни удар Турскоме Царству y XIX веку. Већ због тога, она je, y Турској, била врло омрзнута. Сем тога, слободна je Србија постала привлачна снага за неослобођени српски народ. To je још више појачавало мржњу на њу. Најзад, жива српска народна свест y Македонији изазивала je турско неповерењеи гоњење Срба y њој. Турска су гоњења била без милосрђа. Чак je српско име забрањивано. Србин ce y Македонији јавно могао звати: рајом, хришћанином, Грком, па чак и Бугарином, само не Србином. Код оваквог стања ствари, сваки покушај из Србије, y корист Срба, y Турској, био je y напред осуђен на неуспех. 2. Прогласом црквене независности y слободној Србији, била je увређена Васеленска Патријаршија y Цариграду. To je био разлог, те je иона гледала с неповерењем на Србију и српски народ y опште. Због тога, не само што није била попустљива према њима, већ je стално интригирала противу њих. 3. Поред симпатија, којима су Руси стално обасипали бугарски народ, стајао je и политички рачун Русије. Руски политичари, y Петрограду и Цариграду, сматрали су Бугарску као земљу руских noлитичких интереса. Они су, најблаже да какем, сматрали да he y слободној и великој Бугарској имати ослонца за извођење својих циљева на Балкану. Што већа Бугарска, то јачи руски ослонац. Због тога je и званична Русија, свом снагом, помагала аспирације и пропаганду бугарских патриота, давала им средстава и савета и залагала ce за велику Бугарску. 4. Србију и њене земље сматрала je Русија, и ако Србија никад није давала повода за такво мишљење, као земљу аустријских интереса на Балкану. Ta земља требало je да буде што мања, и Руси су ce, помажући Бугаре, трудили да je редуцирају и ослабе. 5. Сиромашна, мала Србија, омрзнута код Ту рака, без симпатија код Грчке Патријаршије, без наклоности Русије, са сталним непријатељем, каква je