Makedonija

трошку, или из прихода са црквених и манастирских имања. Програми и уџбеници били су им српски. Све су ce звале само српскима, или још боље, славеносрпскима. Њихови су ce учитељи звали само cpnским учитељима. Неки од њихових учитеља, и ако нису били високо школовани људи, одликовали су ce као ревносни национални, па чак и као књижевни, радници. Међу њима ce нарочито истиче учитељ Јордан Хаџи Константиновић, родом из Велеса, који je, због отворене борбе противу злоупотребе грчких свештеника, био оптужен као бунтовник и прогнат y Малу Азију. Он je писао школске учбенике и штампао их y Србији, скупљао je старе српске рукописе и књиге и слао их y Србију. Он ce, чак, огледао ина научном послу. Српско Учево Друштво наштампало je, y своме органу, неколико његових прилога из исто: рије Македоније. 1 ) 1876 године, због рата Србије с Турском, Турска je затворила све српске школе y Македонији и протерала све српске учитеље из ње. Но чим су ce прилике поправиле, Македонци су тражили од турске владе што јачу еманципацију од Бугара н што више српских школа. Како су бугарским интригама код турских власти, српске школе тешко допуштане и како су, кад би ce отвориле, биле изложене бугарским нападима и терору, народ их je отварао и без одобрења турских власти и потајно од бугарске пропаганде. Тако су постале тако зване „тајне сргтске школе". Најзад, кад je српска писменост y Македонији почела хватати маха, Македонци су кренули листове: y Цариграду „Цариградски Гласник" (1894) и y Скопљу „Вардар“ (1908). Првоме je био уредник из Охрида, другоме из Скопља. У Цариграду je сваке године штампан, y великсш броју, српски календар „Голуб". У колико je турска цензура допуштала, y Македонији су ce и продавале српске књиге y српским књижарама, y Солуну, Скопљу, Битољу, Охриду, Прилепу и други.м местима. Књижари су били сами мештани, Макеедонци.

! ) Гласник Српског Ученог Друштва, књ, VII, стр. 170— 171; kä. VIII. стр. 130—150.

144

МАКЕДОНИЈА