Makedonija

СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА

147

где ce и данас налази. Над ухваћеним вођама и заосталим становншптвом отпоче страховит терор. Српско ce име y Македонији, за дуго, кије смело по.чињати. Али успомене на српско-тура и рат, 18761878, и на устанак Македонаца, ради уједиљења са Србијом, y Македонији нису изумрле. И рат и устанак очувани су y народној поезији Македонаца и до данас. 1 ) Ни после овога народ y Македогијн није престао да мисли на своје ослобођење и присајсдињење са Србијом. 1880 године, шесдесет и пет најистакнутијих људи из Кумановског, Кривопаланачког, Кочанског, Штипског, Велешког, Прилепског, Битољског, Охридског, Кичевског и Скопљанског краја упутило jeмолбу Милошу С. Милојевићу, бившем сргтском ко- : манданту добровољаца y рату противу Турске, 1876 1878 године, молећи га да изради да им, ce дотури оружје и да им он буде командант, a они да дигну устанак. Исте године дигао je српски народ y области Кичева, Пореча, Битоља и Прилепа праву буну, y корист Србије, која je трајала више од шест месеца и свршила ce на штету устаника. Све су ове буне илустрапија само српског осећања народа y Македонији. Оне су дизане y корист Србије и само са српским обележјем. На жалс.ст, оне су не само биле без успеха, већ су биле од пресудног значаја по судбину Македонаца. Због њих je српско и.че још Еише прогањано, a бугарско још више фаворизирано. Ни то није све. Кад je оглашена велика Санстефанска Бугарска, цео je српски народу Македонији био y грозничавом страху,дане остане под Бугарсксм. Тадашњелг српском кнезу Милану слао je народ, из целе Македокије, из области; Куманова, Скопља, Па-

') Песму о српском кнезу Милану Обреповићу и Сулејман паши, забележену од народа y Куманову, наштампао je бугарски професор, П. Драганов (П. Драгановг,, Македонскословеншп Сборншг, Спб, 1894, под бр. 172, a песму о устаику Македонаца наштампао je Ј. X. Васиљевић ( Браство , књ. XI, çrp. 2Q2—204) .