Makedonija

МАКЕДОНИЈА

22

државу, под којом je била и Македонија. Кад cè на скоро затим ослободила од Византије само Македонија, без Бугарске, назвала je себе Бугарском, јер je хтела да иренесе на себе права пропале Бугарске. Бугарска je пре пропасти оила призната царевина, њезинн су владаоци имали царску титулу и били носиоци једног државног права и једне државне традиције. Ta су права сад била без господара. Македонији je требало да буде одмах призната и реепектована, и она je узела бугарско име и бугарска права и њима ce служила, и npe но што je покорила Бугарску и, доцније, пошто ју je изгубила. Тако je дошло до тога да ce Македонска Држава називала Бугарском. Државно je име увек јаче од народнога. ) Оно je и овде прешло од државе на народ. Због тога су странн писци Јужне Словене Македоније, одтогадоба,почелиназивати и Бугарима. Бримери да су нове државе узураирале права и имена других, старијих, држава нису ретки y историји. У исто време кад ce стварала Македонска Држава, стварали су нелшчки цареви, y далекш! ооластима Римскога Царства, своју државу. Они су, исто тако, присвоЈИЛн све атриоухе једне бивше државе. Они су своју државу назвали „Римско Царетво“, или „Бвето mimcko царство", a сеое су тигулнрали римским царевима. „Римско Царство" или „Свето Римско Царство" оио je службени назив Немачкога Царства од У62 до löob године, када ce фрања II ХабсОуршки одрекао титуле „ршухскога цара '. Византијека држава са престоницом y цариграду бшш je само део некадашњег Ршхског na ce ипак све до пропасги називала „Римским царством“, a њени цареви „рилгским царевима". Баееленскн патријарх y цариграду називао ce, „римским пааријархом“. ираи лачински дар y цариграду д>алдуин ФЖ.андријски (12U4; назвао te „цар романије“. Брпски краљ душан, покоривши Македонију, xuja je дотле била хрчка ооласт, иотиисивао ce „араљ и самодржац tpuHje и Роман Ије“. У једноме иисму

i) „Siärker als der Volksname war und ist immer der Name des Staates" C. Jireček, Geschichte der I3S.