Makedonija

СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ

29

тада, да je згодан час за напад на Стефана, бугарски цар. Михаило Шишман, који беше ожењен Стефановом сестром, отера своју жену, ожени ce Андрониковом сестром, ступи с њим y савез и нападе на Стефана. Стефан je молио Михаила да ce прође рата, али он остаде при своме. Надајући ce коначном Стефановом поразу, он ce, како казује један његов савременик, хваљаше да ће y Срби‘и „поставити престо свој". Стефан мораде примити рат. Бугари и Византинци пођоше на њега y исто време, али не успеше да им ce војске сједине, Андроник задоцни, и Бугари беху побеђени, пре но што je могао да им помогне. Овај je рат био од огромнога значаја, њиме je не само решено питање о надмоћности Србкје над Бугарском, за цео средњи век, већ и судбина Македоније. Срби су очекивали бугарски напад са истока, али они пођоше на југ, ка Македонији. Ту je граница између Србије и Бугарске била на реци Струми, североисточно од Велбужда (данашњи Ћустендил). Бугарска војска пређе српску ганицу, дође до Велбужда „и причини много зла y тој области“. 1 ) Борба je била на Велбужду, 28 јула 1330 године. Бугарска војска буде до ногу потучена и сам цар Михаило y боју погине. Срби остадоше победиопи и господари ситуације. После победе Стефан ce крете да покори Бугарску али га на путу сретоше посланици Белаура, брата погинулог цара и властела бугарска и изразише му своју покорност. Од коликог je значаја била српска победа, и колико je велики био бугарски пораз, види ce из понизности бугарских посланика према српском краљу: „Ово бугарско царство, говорили су бугарски посланици краљу Стефану, и сва држава његова, и градови његови, и имање њихово, и слава њихова, и богатство њихово, нека je данас y твојим рукама, које нека располажу свим тим, као да ти je од Бога дато. Ми, робови твоји, тебе славимо као свога превисоког господара и српског краља... Од сада српско кра-

!) Ст. Новаковић, Законик Сгг.ефана Душана, Београд. 1898., стр. 3.