Makedonija

СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ

37

више није везивало за њега. Они су сад били самостални и могли су ce називати како су хтели. Да су њихови поданици y Македонији били Бугари, ништа им није сметало да ce огласе за бугарске владаоце. Тиме би они, не само стекли више симпатија код својих поданика, него би скинули са Македоније и последњу сенку српске владавине. Међутим од тога нема ни трага. Сви делови Македоније остају и даље српски и сви ce њихови владаоци и даље називају српским владаоцима. У Епиру и једном делу Македоније био je, под Душаном, управник његов брат по матери Симеун (Синиша). Још за владе Урошеве, Симеун, 1356 год-, скупи војску од „Срба, Арбанаса и Грка“ и прогласи ce „царем Грка, Срба и целе Арбаније“. 1 ) 1361 године, он ce потписује; „Симеун Палеолог, y Христа Бога благоверни цар и самодржац Грка и Срба“ , 2 ) На другом ce месту потписује; „Симеун Урош Палеолог y Христа Бога благоверни цар и самодржац Грка, Срба и целе Арбаније“. 3 ) У Прилепу je, за владе Душанове, био жупан : (обласни управник) Вукашин Мрњавић. Урош га, y почетку своје владе, наименова деспотом, али ce он не задовољм тиме, већ ce, 1366 годиие, прогласи самосталним краљем и завлада областима на обема странама Шаре планине, са главним градовима: Призреном, Скопљем, Прилепом и Битољем. У свима овим областима народ га призна за краља. Он ce службено називао: „Господин Српске Земље, Грка и западних страна". 4 ) У једноме писму Дубровчанима, од 5. априла 1370 године, вели краљ Вукашин: „И постави ме (Христос) господарем над Српском Земљом, над Грцима и над западним странама“. 5 ) Вукашинов брат Угљеша огласио ce независним

i) К. Јчречек, Историја Срба I, 307.

2) Fr, Miklosich et Jos. Müller, Act.i et diplomata Graeca medii aevi, 111, стр. 129.

3) Гласник Српског Учгног Друштва, св. XVIII, стр. 201

4 ) K- Јиречек, Историја Срба 1, 319, 321.

5} F. Miklosich, Mnnumenta Serbica, стр. 180