Makedonija

54

МАКЕДОНИЈА

обдарили. 1 ) Све ове цркве и манастири, по једногласној оцени стручњака, имају српску архитектуру, онакву каква je и на манастирима y другим српским земљама. Многе су од ових грађевина, данас, y рушевипама. У колико су очуване, оне показују високи степен тадашње српске архитектуре и укуса. И живопис je y њима српски. Он носи на себи и друге српске знаке, атосу; слике српскихвладалаца и срлских заслужних људи,и српски записи око тих слика. 2 ). Псдижући цркве и манастире y Македонији, српски су их владаоци богато даривали: новце.м, стварима, селшш, приходЈша од тргова и давали им могућности да оуду центри за просвету и културу. У њима су биле школе и књнжевне радионице. Многа српска књнжевна дела, врло различите садржине, постала су y њииа.

i) В Iди Влад. Р. Петковнћа Стари српскч споменици y Јужној Србпји стр. Il —-X где je изложен великп списак y ко.ме су „само неке“ од старнх српскнх цркава и манастира y Сколљу и околинн, око Прллепа, Прпзрена, Ћустендила, Кратоза, Криве Паланке, Штипа, Жегљнгова, Струмпце, Црне Реке, Велеса, Охрнда, Преспе, Корче, Тетова, Битоља, Сереза и Драме.

2) Бугарски су -агентн уништилн лшоге слике српских владалаца и записе око њих, по црквама и по .манастнрима y Македонмјп. Од очуваннх слика помнњемо: Слике Светога Саве, првог српског архкепископа, цара Уроша н краља Марка y цркви Св. Димитри ја, близу Скопља; слику краља Милутвна, y црквн светог Ђорђа Нагоричинског; слику краља Душана, краљице Јелене и Краљевнћа Уроша, y манастиру Светог Николе, блнзу Скопља; слику цара Уроша и краља Вукашина y цркви Светог Николе y Псачи, блпзу Куманова; слнке цара Душана, царице Јелене, деспота Олнвера и жене Aiy Марије y манастиру Леснову; слику цара Душана, царице Јелене н њиховог сина Уроша y манастиру'Светог Јована Претече, близу Сереза; слику краља Вукашина, y цркви Светог Аранђела y Прилепу, слику кра.л>а Марка, y Марковој црквч, код Прилепа. У црквама и лlанастир!lЛlа, y Скопској Црној Горн, очувале су ce слнке Стефана Немање, Светога Саве, Стефана Дечанског, краља Милутнна, цара Уроша, Мплоша Обилића и такодаље. „Свуда су ове слнке истакнуте на најважнија Aiecra“. (Срп, Краљ. Акаде.мнја, Насеља Српских Земаља књ. 111 стр. 506 507.).