Makedonija

МАКЕДОНИЈА ОД ГУБИТКА САМОСТАЛНОСТИ

65

и српским земљама остао je и после пропасти бугарскога царства. Што je врло важно, то je да Бугари после пропасти Бугарске, не емигрирају y Србију нити y српске земље, већ одлазе поглавито y Румунију, a доцније, почевши од XVIII века, y Јужну Русију. 1 ) На новоме земљишту, међу Србима, македонски су ce емигранти осећали као y својој средини. За време турске владавине српски je народ морао емигрирати и из других српских земаља, на све стране, нарочито y Угарску. Емигранти из Македоније и осталих српских земаља, где год би ce нашли, осећали су ce као један народ. Имајући исти језик, исте обичаје, исту прошлост, исте историјске традиције и исте тежње y погледу чувања националности, они су, заједнички, склапали српске општине, зидали цркве, отварали школе и заједнички ce опирали свакој опасности. Ову су појаву и Бугари већ одавно констатовали 2 ). Неки су македонски емигранти, међу исељеним Србима, играли врло видну улогу. 1394 г o дине, после смрти српског краља Марка, његова браћа, Дмитар и Андрејаш, напустише Македонију и одоше Србима y Дубровник. Дубровчани их приме врло срдачно и предаду им благо, за које нису ни знали, a које je њихов отац био предао Дубровчанима на чување. Из Дубровника одоше y Угарску, где je већ била маса српских емиграната и из Македоније и из других српских земаља. 1404 и 1407 године, y историјским ce споменицима помиње Димитрије, као велики жупан Заранда и као краљеаски заповедник града Вилагоша, y којима je било много српских емиграната 3 ).

*) Г. С. Раковски, Горски Пжтпик, стр. 271; A. Н. Пипинђ и В. Д. Спасович-b, Idcmopin СлавннскихЂ Литературт, Спб- 1897, стр. 139.

*) Г. С. Раковски, један од највећих бугарских шовиниста, казује како су ce Македонци, као емигранти y Срему и Јужној Угарској, називали Србима и Грцима (Г. С. Раковски, Горски Пжтнак, стр. 267, 265).

*) Ст. Новаковић, CpOn и Турци, стр. 247.