Makedonija

88

МакедониЈА

1766 године, Турци понова укинуше Српску Патријаршију, a њезине територије предадоше на управу Грчкој Патријаршији y Цариграду. Њезино укидање било je страшан пораз за српски народ. Српске владике беху збачене са својих достојанстава, протерани, или послати на заточења. На њихова места беху постављени грчки епископи. Српски народ оста обезглављен, српска култура изгуби заштиту, a хришћанско богослужење поче ce вршити на грчком језику. Ова несрећа дубоко je потресла и онај део српскога народа.који je био изван Турске Царевине. Сава Петровић, митрополит Црне Горе, као представник слободног дела српскога народа, уложио je y Русији протест и молио да ce овај ужасан злочин против Срба y Турској поправи. У писму московском митрополиту Платону, од 26 фебруара 1767 године, говори он о „српском народу који ce налази под тешким и несносним јармом ропства турскога“ и о ерпским епископима „самоковском, скопљанском, штипском, новопазарском, нишком, ужичком, београдском, херцеговачком“, који су „свн изгнани и лишени својих престола и скитају ce... a другн су заточени на различитим местима, и ни једна епархија нема свога природнога епископа Србина..., анањихова места су доведени Грци..." За тим моли да ce „подигну пали српски епископи“ и да ce „ослободи од Грка престо Српске Пећске Патријаршнје“, што ће „обрадовати све српске епископе и цео српски народ.“ 1 ) И y овоме епилогу самосталној Српској Патријаршији, црногорски митрополш - не одваја српске епископије y Македонији од других српских епископија. Све су оне подједнако српске иза све тражи „природне епископе Србе".

i) Гласник Српског Ученог Друштеа, књ. XXII, стр. 357—359.