Male novine

хвада Вам господо.

СМЕСИДЕ

(Нова Бонзерва). Немачке новине јављају: „У свима гарнизонима Рајнског Вествалског армијског корачињени су опити са ново аронађеном конзервом и резултат је испао не само новољан, *ећ је ноказао и колико је иотребна конзерва за исхрану војске извесним приликама. Ова конзерва снрављена је од пшеничног брашна и разних хранећих зачинака и дуго се може да одржи у добром стању; она је у облику повећих пилула и сваки војник добије по једну пуну кесицу, која је начињена од платна и удешена за ношење. Нарочито се нрепоручује за хитне маршеве, кад се нема довољно времена, да се војнидима јело скува. Кад хоће који војник да једе, он узме једно зрно, метне у уста, пребаци га језиком, оно се одмах раскваси и гута. Писац вели, да поред наиред побројаних добрих страна, особито се одликује ова конзерва, што даје јаку храну. * (Тајлсови доннсници). Лондонски лист „Тајмс" нлаћа својим дописницима, ван Еиглеске, 30.000 Фуната стерлинга годишње. Највише добија париски дсписник, чувени Бловиц, који прима на годину 3200 ®уната — 80.000 дингра-Берлински до нисник, Леве, има на годину 2000 ф. толико исто и бечки. Римски и петроградски ио 1000, и слободан стан. У мањим европским градовима имају његови дописници 500 — 1000 *ун.

упоанаје са напредцима савремене науке, која га крепка а питома, упућује свима људским врлинама, знању, раду и јединству своме. У томе лежи необорива сила којом се непроиашно постизава срећна и сјајна наредна будућност. Јер где се негује тако свијесна и здрава књижевност, где се она свијетлвм трагом повлачи од госиодарске куће до трговачког дућчна а од овога до сеоске колибе, ту је несавлатана душевна моћ, која одољева свима олујима светскијем, ту је и само т>, браћо моја народна бесмртност! Желите ли ову, онда његујте са љубављу свој српеки језик и своју српску књигу, потпомажите им развитак свима могућим средствима. браните им и пресудно опстанак од сваке напасти. То радите ви, препоручите то и дјеци вашој, па ће те тим најбоље неговати животност, потпомагати развитак и обезбедити опстанак миломе народу своме. Све је ове истине о замашају народвога језика и књижевности имао на уму наш Вук кад је са простих гусача нренео у дворане наше варод не пјесме, кад је чисти пучки језик пресадио у књвжевну градину свога народа и тим му створио умно јединство, кад је обелоданив његове приче нословице и обичаје, открио свијету морално и умно, неоцјениво благо које лежи у духу народа српског. Од онда смо ми јачи у себи и поузданији, од онда смо и виђенији у свету. А вп господо одборници, ви сте увиђавно схиатили сав домашај Вукова дједа, када сте донијели данашњу патриотску одлуку. Сваки од вас може се вратити кући својој са свијетлим образом и рећи са задовољством у себи: ја сам данас извршио једну племениту грађанску дужност. И у име све ове господе и браће, која вас окружују, у име цијелога народа српскога ја вам из дубине срца кличем: Хвала вам врсна браћо и сдава! (Гости громко: живели !) Прелседпик. Свечана седница одборска овим је закључена. Благодарећл свима који су нас почаствовали својим присуством, кажем још једном

а најмаша је годишња нлата 250 ®уната или 6000 динара

110ЈШЦИСК11 ГЈ1АСНИК Београд 20 Септембра. Притворени. Ноћас су нритворени : Василије Милошевић калоа обућарски због скитње и Живко Ранковић из В. Борка због сумње. Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Коста Бугарски скитач овд. Коста Терзић банаћанин из Ј1андо;[а, и Ленка Николић служавка из Ужица због скитње, Настасија Пејачки овд. и Панта Агатоновић овд,због увреде Марко Бабић овд. Лаза Дашковић каФеџ. и Конрад Хам зидар због нвчистоће, Лазар Илић тишлер што није власти јавио отиуштеног слугу и Коста Илић због крађе. Нађено. Један мали бео пас, са литром нађен је и налази се у кварту палилулском. На калимегдану нађен је један женски детињи шарен сунцобран и налази се у кварту варошком. Побегао. Раденко, дечко од 14 година синовац Милана Аксентијевића Фијакеристе, побегао је пре 15 дана. Од одела има на себи капут и панталоне од што®а, нове ципеле, и на глави велики црн шешир.

ШАЛА И ЗАБАВА

лисшс

0 Л Г А

(Мило за драго.) Врдо чудноват двобој догодио се у последње време у Енглеској, између војног лекара др. Јунла, и једног коњичког оФицира. Јунл се је возио у чамцу с неким дамама у Темзи и саираше на Фдаути Пошто је приметио да их прати један други чамац у коме беху неке неиознате даме и ОФицири, које увесељаваше његова музика, престаде, да свира. На један мах, запита га један оФицир доста неучтивим тоном, зашто је престао да свира: „Зато што ми се тако допада," одговори доктор. „Али мени се недопада," одговори други. „Или свирајте даље, или ћу вас сад да бацим у воду." — Доктор Јунл који није знао да плива, узе Флауту и свираше чак до друге обале. Али чим су ступили на на обалу, пође доктор за ОФицирем и заустави га у једној усамљеној алвји и рече му: „Да неби моје и ваше друштво вређао, ја сам попустио и ема вашем неучтивом нонашању, али сад ћу с вама да се прорачунам. Ако сте прави каваљер, ви ће те доћи сутра на ово место где ћемо се тући мачевима. Желим да ствар остане међ нами, сведеци нам не требају." Официр прими понуду и дође у одређено време на одређено меето. Али на своје велико изненађење господин доктор у место мача, извади један пиштољ из џепа, говорећи му: „Ви ће те бити тако добри, да мало поиграте, а ја ћу вам на Флау ти да свирам — ако нисте ради да вам овај куршум пројурим кроз главу." — Ништа не поможе. Официр напослетку поче да игра, и играше читави четврт сата. Напослетку доктор престаде да свира и рече му: Сад смо квит, господине. Ви сте мене јуче приморали да против воље свирчм, и ви сте данас против ваше воље играли. Сад вам стојим на расположењу ако хоћете да се тучемо, само у том случају пред сведоцима." На томе се ствар и свршила.

Слика из сувремепог живота Невске ирестонице. (С немачког), Један млад, висок и витак човек, са финим , пуним израза лицем, уђе у једну сноредну салу, где је био одвојен од осталог друштва. К њему брзо похита гроФаца Олга Небрашенска. „Ви долазите тако доцне, бароне Далене! Јесу вас опет какви дипло матски послови задржали, — или вас је занела каква непозната ленојка?" „Госпођа гроФице," одговори барон ватрено са светлећим плавим очима, „Како можете таково што помислити! Та ви и онако сувише добро знате, како ме силно к вама вуче! Један глас који је подоцне у носланство дошао, мало дуже ме је задржао, — шта више он ме принуђава, да Петрограду за свагда к жем збогом!" Олга Небрашенска пребледи, и устукне, као изненадним страхом дирнута, један корак натраг. „Да идете, хоћете за свагда да идете!" рече она узбуђено, „а ко вас може на то присилити, ако ви сами то нећете!" „Мој краљ то хоће, госпођо гроФице," одговори он озбиљно, „и ја морам слушати!" Млада госпа љутито удари малом ногом о иатос, — а Фина марама подера се иамеђу њених играјућих прстију. „А — ако бих ја желела — ако би вас ја молила, да овде останете" шапуташе она исирекидано, и ја не бих могла издржати" „ГроФице — Олга!" оте се радостан усклик из његових уста: „то је и сувише среће, што вагае речи исказаше и он бурно нритиште малу ручицу на своје ватрене усне „РалФе!" шапуташе она и иадне му на груди, „како си могао мислити, да ћу те ја од себе пустити; зар ти је моја врела љубав била скривена!" Млади барон бејаше опијен у слатком заносу, кад је то лепо и младо створење у наручју држао, на свом срцу осећао, и она мала, румена усташца врелим пољупцима нокривао. „Олга — ти моја! То је и сувише среће, једва смем да ј ој верујем! Да нас сам хтео да се одлучим, ал сам се бојао, да ћеш кнеза Ирмана мени претпоставити." „Не спомињи његово име, драги мој то је један опаки демон, који ме је обузео, и коме не могу да се противим. Теби прибегавам са мојом врелом љубављу, спаси ме од њега! Не остављај ме више, пи за један сахат не," она га гледаше са чудним, ватреним погледима. РалФ Дален постаде од једпом озбиљан: „Ти захтеваш много, Олга! Моју каријеру, у којој ми част и срећа лежи; ја сам јуче наииенован за легационског саветника у Б,; зар да то напустим? — Па шпак нека буде!" прекиде је он нагло, као да је осетио брзо куцање њеног срца при том питању, „ја теби све жртвујем," он паде пред њена колена, „јер ја те безгранично љубим." Тихи корак зачу се ца меком ћилиму, — барон Дален се нагло трже, — пред њима је стајао кнез Ирман СеркоФ. Једно „ах" оте му се из прсију, а у очима му гораше жива ватра. (свршиће се)

НАРОДНО НОЗОРИШТЕ Четвртак 22: Лаворика и иросјачки штаа, позоришна игра у три чина, с епилогом, од Холтаја

оа јППП дина Р а да 1 е се под ОУ.УШЈ У ме рени интерес. Гаранција, интабулација I степен на имање у Београду, За даље упитатл у Уредништву овог 1—3

листа.

Сва ненокретна добра масе пок. Мајор Маше, која се у Дољ-Мнлановцу и Поречу наоде, про«;ају се, и то : 1., велики плац с две куће и баштом у Милановцу. 2., велики випоград испод Кади-потока у Читлуку. 3., виноград више Циганског камена у Читлуку. 4., виноград у Равњи. 5., Плац каФански у Поречу. 6., Кућиште — Један комад земље — у Поречу. 7., Њива испод државне куће. На овим добрама, од којих уредне таније постоје, никаква терета нема. Ко би желио које добро купити, нека се најдаље до 10. октобра овв год. лично или писмом јави заступнику насљедница мајор Мишина г. М. Барловцу, пензионару, у Београду, изложивгпи у истом понудну цену за готово или са одилатом и на који начин, на шта ће одма одговор добити. 20. Септембра 1888. У Београду 1—3

Јулици призренској број 5 спроћу окружног београдског иачелства, имам за издавање под кирију два удобна дућана са квартирима од 1 новембра 1885 које вољан и потребу има, нека се пријави газдарици у истој кући. 1—3

Српско -Француски — РЕЧНИК израдио -Љ-- Павлови^б.. Само још неколико комада од првих трију свезака могу се добити у књижарници г. В. Валожзћа, на варош капији, или код ииеца, ресавска ул бр-16. Дена свесци 0.60 дин. Кроз који дан биће готова и IV. свеска

ДАЈЕ СЕ ПОД КИРИЈУ ОД I НОвембра ов. године кућа масе иавке пок. Павла Јуришића — Штурма — Мајора. Кућа на Енглезовцу. Има цет удобних соба, ходник, кујну подрум и остале потребе. За цену јавити се стараоцу Владимиру П. Стојановићу секретару мин. народне привреде. 5—6

+

Нашем нигда не прежаљеном детету

Настасији

Даваћемо шесто месечни парастос у суботу 24. Септембра у 8 сати нреподне у цркви палилулској

2—3

Ожалошћени родитељи Илија и Марија БарјактаровиК