Male novine

а у салону у 8 часова у вече, Улазваца је 1 данар од особе. * Цепа хлебу. Уирава вароши Београда решила је, да се цена хлебу повиси од 18 на 19 нара. Хлеб ће се продавати по 20 пара динарских, и то према тежини од 1052 грама комад. Ова цена важи од 28 о. м. * Уместан деманти. 0 призорима, који су се десили код нас 14. и 15. Маја писано је и у страној шта пи миого истинито и неистинито. Међу неистинитим вестима најеклатантнија је вест као да су тих дана Јевреји као такви страдали и велике штете претрпели. Ти су гласова на жалост нашли места у многим аустриским и немачким листовима. С тога смо са радошћу читали дотичан деманти од стране овд. рабинерства у магдебургакој „18гае1Шзсће \Уосћеп8сћгШ" под Ј\2 25. Пошто тај деманти леио карактерише мишљсње наших суграђана Мојсијеве вере о нашој толеранцији, то га доносимо овде у нреводу у цедцни: „Београд 12, Јуна. Поштовани г. Уредниче! Чудио сам се, кад сам у вашем цешеном листу (Ј |0 25) читао онај доиис из Беча, у коме се јавља о нападајима на овд. Јевреје, о азијатском антиземитизму, о рушењу јевр. купатила и т. д. Наје истина да је јеврејско обрсдно купатило било порушено, него је једним хришћанину претила опасност, да ирозори његовог парног купатила буду полупани, што је пак полиција благовремено предупредила. У ономе крају, где седи један велики број Јевреја, а где се и религијозно купатило налази, није никако ни било нереда. Причањем којекаквих бесмисдица проузрокована је код неких Јевреја нека неоснована плашња, што је Управи дало повода да пошље у онај крај неколико полицајаца, но ови нису никада стуаили у акцију, и били су сасвим излишни. При целој тој аа>ери није ни један Јеврејин имао ма и најмање штете. 0 антиземигизму не може бити овде ни говора. Ако се који и бојао, он се бојао као напредњак а не као Јеврејин. На толеранцију српског свештенства могао би се и по који „дворски саветник угледати." * Комисија. На предлог г. митропокиту Михаило, г. министра просвете

и црквених послова одредио је комисају за преглед и поправку свих црквених закона и уредаба у краљевиви Србији. За чланове ове комисије одређени су: г. г. Милутин Стокић, протојереј и предселник конзисторије; иротојереји; Живојин човичић и Јаков Павловић и управитељ нар. позоришта Милорад Шанчанин. * Тужба Управа вароши Београда, оптужила је суду вар. Београда г Перу Тодоровића, уредника нашега листа за чланак под насловом „Иеториска Лекција", који је изашао у броју 173од12Јуна „Малих Новина". Унрава је нашла, да је овим чланком нанета увреда: 1. Бившем краљу Милану лично као члану Краљевог дома; 2. Владаоцу, Његов. Величанству Краљу Александру, јер се он може изложити: мрзости, подсмеху и пре зрењу како у земљи код народа, тако и ван ове на страни ; и 3. г г. Минастрима односно влади, јер се јавним потврђивањем измишљотине једне, члапови владе нлеветају код ирестола и народа, и поред тога излажу се мрзости, презрењу и важност њихову побија На основу овога управа је извела да дела под 1. и 2. казне се по § 91 крв.зак. а по члану 10 тач. 1. зак. о штампи и чл. 22 уст. зем. забрањена је публикација овакових лчстова и списа; а дело под 3. по § 203 и другом ставу § 104. крив. зак; на зато како је писац чланка не познат, и како по чл 31. тач. 2. зак. о штамни одговорности пада на уредника новина г. П. Тодоровића. то противу њега управа и поди;ке тужбу на основу чл. 33 тач. 2 и 7. зак о штампи. Читатељима ће бити познато, да је суд вар. Београда два пута већ донео решење да се б. краљ Малан има сматрати као и сваки други грађанин, и да је то решење оснажено и од стране каеационог суда, и после евега тога ипак пажљива и ревносна полиција остаје нри своме, и сматрајући и даље својевољно б. краља Милана као неприкосновеног, она продужава нодносити тужбе. Чудновата радња радикалне полиц. власти! Кад је суд већ два пута донео решење, да се бивши краљ Милан сматра као и сваки други грађанин, кадје највишим решењем касац. суда као такав оглашен, онда се ми питамо : скојим пра-

вом може и сме полиц. власт да тужи неког писца за увреду нанету путем штампе б. крал>у Милану, кад он то сам не чини. Једини који би могао поднети тужбу, једини који би имао права, ако надази да има увреде у поменутом чланку, да тужи писца, то би био б. краљ Мила■?. Кад он то не чини, кад он — б. краљ Милан, не подгоси тужбу, то онда с којим правом присваја управа себи једно ираво, које ни по каквом закону нема и које јој је већ у два маха оспорено сви^а судовима, Но ми смо уверени, да госп. Пера Тодоровић неће остати дужан ни полицији , ни бив. краљу Милану, ?10 чијем се упуству све ово и ради.

Говор Љ бе Новаковића на бакљади 20. Јупа после миропомазања. Ваше Белпчанство, Мили Госиодару! После чина скромног пијетета извршеног од благодарног потомства ономад, на Видов-дан, у Кру?невцу, престоници цара мученнка, оним дивјуна??,има и светим мученицима ко^и, ире пет стотина година, на Косову пољу крвавоме, принеше вољно на жртвеник слободе крв своју и живот свој, брапећи отаџбину своју од најезде дивљих Азијата и стављајући тиме штит одбране целокупној култури срп • ској, — п дана?пњи радоспи чин, извршен у старој славној задужбини Немањића, од великог је и трајпога значаја. У крви косовских јунака мученика утонула је, истина, злим удесом, велика ср??ска држава и онда?нња српска слава, али мисао самостално^ народ■ ног живота и јединства државног, зачеђена великим Немањом, није могла бити разнета конљима и наџацима бесних освајача, већ подрањена пле^иенитом крвљу косовских див-јунака, остала је да и даље родољубним пламом загрева груди мученичког српског народа и да их блажи топлом надом срећније народне будућности.... И збиља. После ви?не од четири пуна столећа таме, мучени?птва н робовања, из пепела костију косовских мученика Лазара, Обилића, Југовића дажу се, као Феаикс, Карађорђе, Милош, Раић, Сизђелнћ, да понова висо-

ко уздигну косовском крвљу окупану заставу Немањину, заставу јединства државног. Под овом светом заставом обновљена је данаш?ва српска држава; ову светлу заставу ср??ске државне мисли предао је Теби у руке, Госоодару, Твој племенити отац; Пред овом сјајном заставом отворише се данас, ??осле пет стотина година, радосно двери старе седмовратне Жиче; под овом дичном заставом озарено је данас Твоје светло владалачко чело светим миром ?|рвог архије??ископа српског Св. Саве; над овом светом српском заставомотпева?пе јутрос раздрагано блажене сени косовских мученика: Тебе Бога хвалим!... Господару! Значајни успеси у унутар?вем развитку народном: увођење чистог уставно-парламентарног живота; одузимање железница из страних у државне руке; успешно решење црквеног пита?ва, постигнути за ово кратко време од четири месеца од како Ти стојшп на челу обновљене Србије, арст су Вожији , који видно указује да ће и засгава јединства државног наћи у теби Немање достој: ног носиоца. У то име, Господару. из свију српских крајева, као и из овога ску?га, разлеже се данас радосан усклик: \ Живио узвишени носиоц српске државне мисли!; \ Живио прво-миропомазани Краљ обновљене Србије!: Живио Краљ Александер I.! ШП ВЗ ФЕРЕ песник и патриота грчки (НАСТАВАК) И па?на од Ја ?Бине, Али паша Тепелински желео је да ослободи Ригу с друговима, па је писао београ дском паши да му преда те Грке да их он пошље у Цариград. Он је тада већ намеравао да се отргне од Султана и рачунао на помоћ Грка, на је желео имати човека од Ригина гласа и утицаја. Али је његово писмо стигло тек ??о смрти Ригиној, који је погинуо у 45-ој години. Ригин аисанџија причао је 1861 грчком скул??тору Кососу, да је дво-

тај мах ословио, он не би могао речи нроговорити. Но у томе се нојави кнез Мутимир и ђенерал га виде како мирно завирује око стола с цвећем, као човек који безбрижно не?пто тражи. Та кнежева појава промени ђенералово расположење и он нриђе гостима и упита шта је? Кад му казаше шта се десидо, он потражи очима жену, па јој приђе и упита њу шта је. Она му каза све. Он је погледа чудним, разрогаченим очима. И по?пто је тако дуже гледао, он се нолако измаче и оде на страну, оборене главе, мрачан и зловољан. А по гдави му се непрестано врзла мисао: „Боже! да ли ова жена зна ?нто год? Мора бити да јој је ма ко што шушнуо." Ђенерал Врбавац н?1Је могао веровати да се ствар с нросипањем каве случајно десила Причу о пауку сматрао је као измишљену да вабашури ствар, и од тог тренутка почеојегледати на жену веома неповерљивим очима. ГЛАВА XIV. Ко другом јаму копа.... И тако даље! Ви већ знате, читатељи, даљу допуну ове изреке: „Ко другом јаму копа" Познато вам је да даљадопуна ове изреке гласи: „сам ће у њу настд."

Тај случај десио се овде. Ко ножем убија, од ножа ће ногинути, вели свето писмо; а ми би овде могли додати, ко за другога отров спрема, сам ће га испити. * % * Било је 9 часова у вече. У владалачком двору кнеза Мутимира осећала се нека необична живост. Пред вратима ?;оначким чекао ј з вод жандарма, а два ађутанта кнежева непрестано су сновала тамо амо. Одмах после 9 часова дојуршне у двор некаква затворена кола, из којих искочи непознати господин, увијен од главе до нете у дуг црни огртач. Овај господин, без пријављивања удети право у кнежев кабинет. Кнез Мутимир дочека га стојећки, стиште му руку пријатељски и упита га: — Је ли све у реду ? Место одговора, п.сподин Растислав (јер то је он био) извади из џепа један завијутак хартија, које мету на сто. — Овме су писма и докази, које сте већ читали — рече он. За тим извади из ^епа малену сомотску кутицу. — Ево, овде је нључић од тајнога гвозденог доланчића, узидавог у дувар испод ваше сдиже - Пазите, у томе долапу наћићете све тај-

не хартије ђенералове. Покупите их; поред овога што имате овде — он показа руком на завијутак ?пто је стајао на столу — и то ће вам служити као доказ и оправдање пред историјом. Само будите енергични. Не дајте се тим збунити Имајте увек на уму, да пред собом имате зликовца, који се није устезао, да дигне руку на свога рођака и владаоца, коме се на светом еванђељу верно?пћу заклео, Тренутак је ведики и узвишен. Покажите се да сте му дорасли. — 0., о ,. о..! ја једва чекам тренутак кад ћу изаћи пред тога ниска и подла човека да му покажем. како се казне онако гнусни злочини и издаје, у какве се он уплео. Господин Растислав загледа у сат. — Време је! Похитајте! Збогом. Кад се вратите молим Вас известите ме макар с две речи о исходу. (наставиће се)