Male novine

4 по двема тужбама упрат»е вар. Београда и по тужба иачелв среза параћинског. За увреду и клевету нанету Војину осуђен је г. Благоје на 20 дана затвора; за кдевету нанегу Андри Мидосављеввћу п Мвлану Арсенијеввћу осуђен је по 10 дана свега 20 дана. За тражеиу накнаду суд је Милана одбио. По двема тужбама управиним и тужбп нач, среза параћ. осуђен је на 250 диннрашто ако не"могне плп не хтедне платити да му се замени са 25 дана затвора. * Погребен. Јуче је иогресеи Тоша Савић, гостионпчар код „Балкана", за кога смо јавили да је ирекјуче на ноћ онако грозно убијен. Иа иогребу је било миого света, те да иосљедњу пошту своју ода човеку, који је > ов V грађанству уживао опште поверење и^-огатовање. * Одбијен. Г. Франп Чап, б. дирек"ор дуванске радаониде иовео је спор противу срнске државе, тражећи од исте 29.500 дин. у злату са узрока, што је пре уговоренОг рока вз службе отпуштен. Суд вар. Београда пресудио је овај сиор и тужиода одбио од тражења као не доказаног. Тужиоца у овом спору је застуиао г. М. С. Пироћанац, адв. а српску државу њеи правобранидац г. Ђока Ненадовић. —

Забрана. Јуче је на захтев комесара мин. Финансије за ванредни нреглед касе упр. в, Београда стављена забрапазаобезбеду 2121 дипара, коју је суму новаца г, Глиша Ђорђевић пеисионовани управник вар. Београда не оправдаео из касе државне изузео. Забрана је стављена на сву нокретност, колаикоњекао и половину нлате г. Глишнне. Дакле, представе и изјаве брага Павла из Крајине почеше се обистињавати. До сада смо нреподобногГдигорија позпавади као човека приврженика и сервилног нзуада, «Гввгј"'|^оЗШ>б1г. човек^који је тодпко времена заузимао прво место у полицијн. тај толикогодишњи интриганат и удворица б. краља Милана, тај пренодобнЈ Глигорије, користећи се положајем својим метуо је руке своје и на касицу државну. И знате лн шта се вели у призваници којом преподобни Глигорвје х >-

ће да правда узимање горње сумв новаца.. Кажу, да стоји да је тај новац узет на угушивање нереда 14 и 15 Маја. -Мп смо пре склони да верујемо да је тај новац узет бш да се нотплатп она бесна маса изгредника која је мирни свет била и премлаћивада 14 и 15 Маја. — Дакле мадо по мадо на ћз се н постана® нереда мајских познати и ми ћемо у свој евојој светлости впдетп све оне који се дрзнуше да на онако бестидни и срамни начин пљуну на једну од највећ^зх светиња уттавних слободу збора. Као што дозпајемо ванредни комесар г. Шумкарац подигао је и кривичну тужбу противу г. Глише код г. мин- ун. дела у колико ,]е овим взузимањем по својој нризнаници повредио дужност своју. Остављајућо, да. г. комесар доврша поверени му задатак, не можсмо а да. му не скренемо нажњу нарочато на преглед <*них новаца, који су добијани за држање орФеума, тингтанглова козцерата, цпркуса и т. д. Да се исти могу у појединим ка®а-

демо још један нов случај, којим доказујемо да је данас право песпице. У потврду једне наше вестп о доласку бив. краља Малана ми смо донели један допис пз новосадског органа наше владе, „Заставе". Доцније смо накнадно донели, ради веће потврде оне наше вести, да Је т»ј доппс п«5сао владин повереник, г. Иваи Пванвћ, коме у скупштини г. мин. унутр. дела шиље цедуље на новинарску ложу и з-ве га себа. И тај повереник вдадин г. Мванић даје услед тога изјаву у „Одјеку", којом сопаџијски на пада на нае, кад већ неможе да су збаје наше тврђење панајзад и иреги говорећи : „Ивзаватр пак мене „владиним повереникђм" то је крајна дрскосг према којој се човек у будуће може само тако понашати, како заслужују људи којима је једини посао да измишљају, клевећу и вређају. А какво је то понашање то је ваша редакција у дицу једнога свога члана на „најонитателнији" начии искусила ово дааа" нишанећи тим на „људобдер >в" напад на нанама држати, наше каФВџаје морале ; шег скупштинског известиоца.

су издавата доста новаца усдед наредаба управаних. Нриход од тих новаца намењен је ако се ве варамо „дому за напуштену децу". — Мно ге суме квко изгледа нестале су. На г. комесару је да провађе утајача, истих. А да би истог могао пронаћи, најб зље ће бзти, да позове све каФеџије где су давате преставе п о ј е д н н и х горњих друштва па ће му они драговоЉцо показати своје признаниде на суме које су на ту цељ издалп. ј Сравнивањем тих призваница и уве-1 деним новаима у књиге — лако ће | се показати двФервнција а п прона- 1 ћи они који су штетили и појединцв и државну касу користећи се својим званичиим нОложајима. Односно нак пренодобног Глигорија, који нам се тек на један пут појави вешгак п уметник у руковању државним новцпма ми ћемо с\ по свршетку прегледа ваередног г. комесара вратити ј\ а дамо верну жилана, преподоОног ГлигОрија. * Сопаџиско доба. Пре неки дан изнели смо како је вдадип повереник Никола Симић „људождер", дописник „Србобранов", нашао за нужно да нод вдадом радикалном и новог Устава нес нцом даје сам, себи задовољења. Сад имамо да наве-

Д.кле владани поверенаци нреге батинама к песницама. Ми нисмо знади да је нод вдадом радикалне странке у Србија наступидо сопаџпско доба, ада кад нам се овако преко владиног органI прети, оада ми довакујемо г, Ивапићу и свзма осталии с паџијама: изволте! Мп смо мислили да живпмо у слободној земљ«. Али кад ви овако јавно претате иа ј->ш пр ко вдадиног органа, онда знајте да вас ми спремни чекамо и да ћемо се сами штиги од сваког таког сопаџпског напада, па „к.ом опанци, а ком обојцн". Изводте г. г. сопаџије.

— Вратио се. г. нредседник одбзра ложбу, вратао се

Јеврем Гудовић, за париску изиз Иариза.

— Оздравио. Иредседник мианстарства, г. Сава Грујаћ, оздравао .је и предузео посдове свога министар — Црногорски досељзници. IIследња партвја црногорских исељеника, на броју 1500 душа, кренула се нз Црне Горе и стиже на сраску границу^код Јавора 19 о. м.нонда ће пх свега бити 6360 душа.

Врањска аФера. Турски вице конзул у Врањи покушавао је да иот-

куии неке тамошње српскс чиновнике па једнога и поткупио да му изда вајне планове Србије. У томе су му били на руцн и два Турчина од којпх је један ирогнан а други се склонио у турски конзулат. Овакав постуиак турскога вице-конзула за сваку је осуду, и ми не сумњамо да ће наша влада умети и хтети да изради да се овај дипломата достојно казни. Међу тим не можемо а да не забелижимо како се наше министарство спољних послова огрешило о нашу штамиу, саошнтавајући ову ствар само „Одјеку" и „Дн. Ј1." па је о томе била извештена раније чак и бечка „Пол. Кор." Ми не знамо шта је владу нагнало да ову ствар крије од осталих органа наше штампе, само примећујемо, да смо ми ирекјуче у вече били у пре-бироу .и да нам о тОј ствари није било ништа јављено, док је јављено „Одјеку" за који је чланик писао сам г. Мидован Ђ. Миловановпћзаступник начелника мин. спољних послова и „Д. Л." Какву разлику измеђунаших листова у тако оиштим стварима чини министарство ми не знамо, само смо нашли за нужно да то забележимо. Народној Скупштики ПознаТО је Народној Скупштини , каквом се незгодном стању наша држава налази. Буџет расхода већа је преко 5 000.000 динара, но што наша земља може да етварног прихода да. Према оваквом Финансијском стању у коме се наша држава налази, два су начина да се може постмћи стварна равнотежа у буџету. Један је та ј , да се државни приходи увећају, а други да се расходи нутем штедње умање. Први начин је немогућ, зарад јадног материја; ког стања у коме се наш народ налази, Мора се днкле штедња завести но свима гранама дрлгавне управе, мора се буџет р^схода да изједначи са 1пл1лодс1, мирц ое гледати да држава наша само онолико трогаи колико сада стварног прихода нма. А да се овим нутем пође, ми мислимо да је најбоље и најираведније, да се штедња отночне са оним чиновницима државним, који имају

подлиста;

Л Е Л А

С А В Е II.

од ЈОВАНОВА

МОТО : Иза грех, грех ее ваља.... (Наставак) II. — Ти пдачеш.... Немам чиме да саранпм оца. Којешта!.... Ти си млада. На сваком кораку имала би доста пара, рече са осмехом Мара, чије лпце у мраку изгледаше као у вештпце. — Па како? упита наивно девојче. Е како.... Ја ћу тн дати новаца али ћеш ма их доцније вратита. На, узми.... у овој кРпн има равио три дуката. Кад сараниш оца

после неколико дапа доћићеш к мепп. Наћи ћу ја тебп рада". Лепо девојче узе новац. Тај тренутак беше за њу пун радости и ако стари свирач дежаше мртав га столу. Новац је сиротпдп био нотребан, ади у свакој пари беше демон, који је невино девојче, пуно врлпна, пуно поштења, одиео у море страсхи, да Је урнише и прг-рано у гроб саали Сутра дан стари свирач већ је бао претрпан земљом. На његовом гробу стојала је умка над којом је Лела кукала.... али он ннје чуо. Јадна спротпња !... III. Једне вечери пзађе лепа Лела пз своје маде кућице, оставивши децу саму. Чим изађе на улицу, упути се брзим кораком Т-чкој странп. Страх је било, али је ппак ишда одважно. По каткад с р е д а би се кога у мраку није

са по ч о в е к о м, могла позиати. Тад би јој срце јаче заиграло а ноге |.заклецале — уплашида би се. Идући тако премишљала је о свачему, сећада се седог оца, сећала ба се мајке па и своје сиротиње. Често би стала и масдала, да лп да иде даље ила да се врата.

Први пут так0 дадеко, па ноћу Ишла је дуго. Кад дође до једне доста лепе куће она стаде. Кроз дебеле завесе пробијала је блага светлост запаљене дампе а пз собе чуо се жеаски кикот. То је кућа Маре удоваце. Лепо девојче мишљаше дуго да лп да лупа ц ли да се натраг врати. Она осећаше нека стра а кроз тело пробпјаше јој нека чудновата ладноћа. — Где ћу?... питаше у заносу сама себе. НаЈ'еданпут се одважп. Ирнђе прозору и залупа. Кроз отшкривуту завесу нојави се дице Марино. — Ко је то ?... — Ја, рече упдашено девојче. — А, тп... Завеса се снусти и Маре неста. Непостоја дуго а на ведикој канији чу се звецкање кључева, док брава не шкрипну и врата се огворише. — Оди овамо. Лела уђе плашљиво. (Наставиће се.)