Male novine

Хованмиа Лимидо, умрла је 25. пр. м. од инФЛуенце у Мвлану. Оиа је сЈавжла највеће своје трнумФе у Пелп, Лондону, Мадриду н Парвзу.

Изјава. „Вечерње Новостж" донеле су у свом 37. броју једну белешку под насловом „Детиња посла." Та се белешк1 тиче нас двојице. Наводи се против нас много што шта, што нисмо учинили, што доликује само „каквој деришчади, мангупима или коцкарима", како вели „ЈЦп Лист", а никако ђацима Велпкв Школе. Ми изјављујсмо: Верујемо дч је радикалнп клуб држаи, верујемо да је неко „са лица улице" убацио кроз прозор једну попећу к шеницу верујемо да је она пала пред с^ми ст:> прееедништва, верујемо да нико ннје поврс ђеп, верујемо да су извесни чланоки клуба истрчали иа сокак и спазили два човека да бегају у правцу ка ЈГ ндону. Али је лалс да смо се ми бацили каменицом кроз ирозор Лаж је, да смо то призналн код власти; оно што висмо учмнили не можемо ни признати. Лаж је, да смо ми бегали Лаж је, да нас је неко јурио и да нас је ухватио. Лаж је, да нас је ко одвео у полицију. Лаж је д' смо покушавали да отворимо кнпију и да се прикријемо у новој кући г. Ристића; шта више на тој кући још и нема накакве каппје, па баш и да смо бегали не бисмо имали потребе да се „з:>државамо" ок> отварнња те уображе ;е капије. Све је пука измишљотина и тендециозна лаж. Ако су „В. Новости" увек овако добро обавештене, њихови се читаоц < могу збиља нохвалити тачним и сигурним вестима. Ствар је у овоме: 7. о. м. око 9. часова у вече, крепули смо се нас двојица од Милојковићеве куће на Врачар, код нашег друга Пачића. Прешли смо и СкЈпштину и г. Ристићеву кућу, и унутжли смо се Ресавском улчцом и ве само да нас нико није јурио, него нисмо никога приметили да је за нама ишао. Кад смо били према кварту враччрском задржа нас шиљбок и позва унутра. Ту нам рекоше да нас „изаслааик" радикалног клуба, у лицу скуиштин-

ског слугс Бошка Дујановић* — тако се он изразно — тужи, да смо нолупали прозоре на радикалном жлубу. Тај Бошко био је толик г > ватрен, да је као с неке васжне тражио, да се спроведемо радикалиом клубу. На ово смо се ми грохотом насмејали. Взвадили смо наше ђачке карте, оставнли својн имина, реклж да нас зову преко ректората ако нм што требамо и отишли емо кућама. Богако је однео наша имена у клуб н свгурно је одатле и потекла велика лаж. Оволико ради умирења наших пријатеља. Ни ово ћемо се вр»титм чим се сврши ствар код иолицнје. Душ*н Л. Ђвкић Мклан Р. Мидојкзвкћ правници Ш. год.

Царински приход Београдске иа ринарнице у Јануару 1880. год Од увоза . . . 281.027-84 „ Извоза . . . 20.235-26 , Стрвн. провова 1.874-06 „ Сместишта . . 1.518 91. „ Ситиивд . . 1.479 08.

КЊИЖЕВНОСТ Нова Звта у јану.чрској св есци доносн: ЈКчвво Велпки Војвода Захумскн, Књзжевић Петар! — Иоздрав цраогорско-књ >жевским Одивама, песиа од 0. 0. — Шкроко, слика из народног живОта од Ђепа Равпћа — Сељеиицима, пјесма од Ј. А Дучића. — На гаришту, слика из српск г устанка од М. Србинкћа. — Тродне јуначке пјесме, I. Женпхоа Мвтровић Тадије. — Литературно-критичне ми1шјатуре. Пушкнпова драма с руск г од Ж. Драговића. — Љубу Ненадовићу, пјесма од Радоја Цриогорцн — Матолошки Рјечник, ур. ђује Ф Ј. Ковачевић. Народне женске пјесме. — Старнне од Ј. Ф Иванишеви1.а. — Књижевни преглед. Борци. ром&н од Ј. Веселвновнћа од В. — Нашп листови. — На гробу: С. Боткиња, М. Дим-тријеввћа и Ј. Иванишевпћа. — Културне бпљегаке. „Н>ва Зета" ивлазп крајем свак>г месеца а цена је за Србију 3 Форинта на Г !>дину. Претплату прнмају књпжарпице В Валожића и А. Иурића у Београду.

306.135'15. дивара. 1889. бно је приход 151.950-18 д. Већн прнход у Јануару ове год: преко 154.000. диаара од прихода у Јануару 1880 године. Треба внати да за прошлих Зогодииа ов лика циФра прихода у Јануару ме ецу ннје никада била. Просечни Јануарски ириход бивао ј ; око 100.120-000. Само у двема годинама био је ванредно већи и то: 1873. са 195.000 двн. и 1887 год. са 216.000 динара. Приход Београјске царинарнице у Јануару 1890године од пореза на обрт: На увоз сироввна . 2.488-03. „ Извоз жито . . . 5.686-27. „ Увоз прерађевина 98.548-67 „ Извоз 306 45. Свега: . . . дннара.

107.029.42

НАРОДНО Н08РИШТЕ Субота 10 : Зидање Раванице, позоришна игра с песмама у три чнна од А. Николића. ООГ>

ТЕЛЕГРАНИ 8 Фебруара Канеа. Војни суд у Ретимно осу1 дио је тр Јвцу од члаиова админа; стративног савета на 7 година заI твора, јер због претња одбора крићанског у Атини билн су дали оо тавку на своја места. Пирин. V иарламентарпим круговима тврди се да су мњења у ствари војводо Орлеанског раздељена. Ве| ћина минпстара противна је да се одиа помилују, дочим преседник Карно је за помнловање. Парпа. До сад министарски савет није расправл>ао ствар војводе Орлеа^ск^г. Дг>жи се да по нстеку рока за апелацију, војвода ће бити отпраћеп до границе. Кно највећа тајна држаће се о дану и месту спроводења, и неће се знати ни по извршењу. — Буџет за год. 1891 садржава и шванредии војни буџет који износи 130 милијуна. Ради уређења истогодишњих облигацнја преговараће се о једном зајму од 700 милијона. Министар Финанције иредложио је да се некп порези повећају инада се да ће приходи тако пзнети око 100 мслијона више. — „Франц" буланжистком листу јавл>ају из Ру-

ена, да је ђенерал Кастеке^?) остављајући службу услед старости, држао један говор пред 8 драгонскои регнмеатои у коме је нападао војног минжстра. Војнн министар наредио је истрагу. Берлин. У престолници азбори су иенали овако: У два изборна округа изабрани су социјалнсти Сингер н Липкнехт, у једном округу биће избор са куглицача међу либералима и консервативним кандидатима, у 3 друга округа између либ^рала и социЈалиста Хчмбург. Изабрвни су три ссцијалнста Вебел, Дијец и Мецгер. Праг. Странка млздо-чеха издала је једну изјаву о компромису који они сматрају као дело једке приватне расправе између старо-чехаи Немаца. Странка цротестира против неких тачака нстог, оаи ће тражита неке промеие. Младо-чсси позивљу народ да тражи да сви посланици чески даду оставку. Вудимаешта Стигло је тело гроФа Андрашија п изложено је у академији. Беч. Министар Калај ириу о јеједан брзојав од еарајевског гр ;1доначалника Муста®■<. Бега Фадилпашића којим исказује велику жалоет грађана услед смрти Андрашијл, моли ми истј .а да пол а:и један венац, у име грађанста. Ри.ч. Синоћ краљевић отпутова за Бриндизи одаклеће пр» дузети своје иутовање по истоку Ђерлин. До сад су познати 85 избора, — из~брани су 5 консервативаца, 2 члан владине странке, 1 либерал, 18 ирипадајући центруму, 2 напредњака, 14 социјалиста, 2 Пољака, и 2 Елзашанина. Избор куглиц ма потребан је између консервативца, 3 владит а стра жа, 17 народнилибер>;ла 10 средпне, 16 наиредњака 23 социалисти, 2 ВелФа и 1 Елзашанин. Париз. В.-јвода Лијнск^ и пуковнпк Персвал молшне за дозволу да буду затворени заједно с војв>дом Орлеанским. Зпреб. У земаљеком сабору пре седник спомеку топлим изразииа вредностн врлина ГрОФ?. Амдрашија и његов рад з * Хрватску. Земвљски сабор одлучн поставчти венац један Опозвцаја предвођена градо-началником загреба г. Амрусом остави демовстратнвн ■ дворану Лондон. Нод-секретар Фергусон изјавио је у комори да су пеосновани гласов > о једп»>м ппедлогу смотре енглеске Флоте Гибралтарске.

с I

вису, и тада су сељана престали пуцати, стојећи далеко, више од иушкомета, од чувара. Паљба је почета у 6, а свршена после 6 и п > сати по подне. Нако ниЈ *е био убпјен на рањен. Са мном је био мајор Срећк »ваћ. У овоме су полож*ју остале обе стлане, а сељани су се вратн.»ч у село (Па к*д су се сељаци вратилн кући, које су го „обе стране што су „у овоне п>ложају остале?Ур.") Међу там и ноћ се приближав*ла. С т га сам се ја с г. Срећковнћем вратио овде (у 3<1јеч»р. Уред.) да ввм саопштим догађај, а на месту су осталл помоћник начелства и оГ>а командпра ескадрон«, којима је наређено, да по нарожатом коњанику одмах саопштавају овамо сваку промену. „То је од речи до речи. „Јоцнћ је тр»жи> батаљон стајаће војске, да „савлада одпор." „Гарашанаи га пвта: што је остало само 75 чувара од ескадрона и по, и ито да они нису довољнв „за повраћај реда"? „Јоцнћ одговара: „Знаће вскадрони командвр где су остзди чувари. Онв нису довољни за стншавање, јер се зуцка да ће нас нипустмти"... „Завршетак овога разговора био је овакав: „Останвте ту у телеграфу док се вратвмО од краља" .. , На крају овог извештаја уредништво Самоуправе" је додало ово: „Толико за сад. „Да додамо још ово:

„Позннто је да је н*ред искрсао због жпг сања стокз. Гамзнгра^ана су се одупрли тек онда, пошто су најпре сл*лж Гарашаннну депешу у кој'ој моле да се жигосање стоке одложи до под јесен, јер прво, сад су у велнком нослу, а друго, настају велике врућине, те ће стока много патити од жчгосања. „Да ли јв сачекан одговор, или је комисија за жпгосање пре тога баиула у село, пе знамо поуздано. Доста то да су сејмепи већ бвла на месту као помагачн помоћншка Милисава и остадах."

На догађаје у Грљану и Гамзиграду свратили смо нарочигу пажљу и о њима нроговорили онширније с тога, што су то управо нретече ж знамења твмочке буне; слике и прилике свега онога, што ће се у тимочкој буни поноввги, само у већем обиму и ширем размеру. Пошто смо се око тога нодуже забавили, сад можемо хронолош .им редом у брзо прећи најважније догађаје до предсаму Г >уну.

7 анрила краљ се кренуо на пут по унутрашњосги. Отишао је на Тако-

во, да се под знаменитим таковским грмом поклони у номени свога деде. Том приликом посетио је и манасгир Враћевшнипу, где је сарањена његова прабаба, Вишња, кнез Милошева мајгса. Кнез се посде десегак дана нреко Смедере.>а врагио у Београд На овом путу цратио га је г. Милугин Гарашанин. „Самоуправа" је овој пратњи носветилн нарочити чланак под заглављем "Гарашанин у Враћевшници 1 ' где се ошнтро нападало држање г. министрово, доказују^и, како је он овај нут употрсбио да агитира за своју странку. У онште овај нут краљев сматран је у р«дик лним ируговима као нокушај да се колико толико уздигне сломијени углед напредњачки. 3. Мајл уреднишгво „Самоуправе" ирешло је на ме. Борба у штампи продужена је још с већом жестином.

(Наставиће се)