Male novine

1, Хоћемо да видимо, је ли Срби;ја јот она стара српска поштена земља, где се обра? нада све дуго цени, или јо ово постао Содом и Гомора, где разврат пирује своје гнусне оргпје јавно по улицама београдским? 2, Хоћемо да знамој да лп нама управљају људи; који као људп могу иматн и својвх слабостп, алп којп лпак у главноме с правом носе човечпји облпк, нли на минпстарскпм столицама седе моралне ругобе, достојне да под њпма земља пукие п да их прогута? 3, Хоћемо да видимо, које сј ао делаје, што по улицама београдекпм засрећу малолетпе девојчиће, триају вх у кола и вуку у своје рачвратничке јазбине да имЈзверски р: шчсрече невиву .'ушу детињу? 4, Јес, хоћемо да впдимо и то да

ПИСМО УРЕДИИШТВУ Поштовани Г. Уредпиче. Молим вас г. Уредниче, будпте тако добри те одштампајте ову нотпцу да вида власт, како се народ мучи на овој нашој теразијској чесми. На ч.сми теразијској влада тако зло за воду, да се ни оппсатинеда, па то јошт није ништа н<>*долазе бозаџије п сакаџије пре 12 сата, (и ако је власт забранилч њ и м а) те пуне своје суд^ве, а народ, (а особпто сироте жене) морају чесати док опи вапуне своје судове, по "читаве сахате, те да код куће једну тезтпцу воде однесу. Поред тога долази са^а жандармер јска у 10 сати увече свакп дан па пуни воду н акојеконре дошао, то се жандарма ништа не тиче но они пре точе па то тпје. Ако се ко пОчне дерати ва њпх, тај та-

и -1 1е ,и Ч ена Срби изгубпли своју 1 нароДост. У обе покрајино Срби (не говорпмо о владиновцима) данас нредсгав-1 љају најнапреднији елеменат, који се

ТЕЛЕГРА^* 24 Маја Ве ч. Из Рима јављај

,, Пол поро

бори у два правца — и за одржање Корес. да ће Криспијева своје народности иза политичке сло-, дица ићи скоро у Карлзбас. Кри-

боде своје земље. Због хрватске пскључивости у Дал-

спи заузет парламентарним под словима, овегодине неће у Карла

маци^и Срба се одвотише у сво1у срп- , ску странку, која је за кратко време ! бад нити ће пратити породицу.—

много усиела. Дубровник,

јГроФ ТаФе отпутовао Је средшпте п светило Будимнешту да присуствује

за о-

старз српске културе п књижевности, хв;1 рац,у аустрпска делегације

видимо на. чисто, је лп могуће да ј ко ружне речи од њих добије(па ако један српски министар, да један хоћете и шамар) да је срампо п ни-

Мпша Вујић усред Београда вршп оне гпуоне страхобе, које му је оно мад „М. Лист" у <,чи креснуо? 5, Јес, хоћемо да вчдимо, п то да впдимо на чисто, да мп може^у срнској штампи ностојатп п таква чј довишпа ругоб«, која би счела дрзнути да онако безочмо нападне на част и образ једнога од првих српских мвнистара, тоиарећи му невином пајгадније зл .чине? 6, Јес, ми хоћемо да видпмо шта .је у ствара у оном гпусном скандалу, што гл изнесе „М. Лист"? Ие дамо да са та ствар заташка. Не дамо дч се овако смрдљпв злочин прошверцује, па као да није ништа пи било, јер би то зпачило прпвикрвати публику и јавно мњење да буду равподушни снрам највећпх руи-оба друштвевих. 7, Јес, рекла смо п понављамо, да! је ова појава просто ужасна, г*а било једно илп друго било пстпт вли лаж што се о г. Вујићу рекко. Јер ма шта било, овде ваља сићндодна и сазнати нраву пстиву. А кад се једном до истино дође, онда апеловати на законе ове зелље, апеловати на

сати. (Збиља г. уредниче нисам могао вероватп да их и таквих вапгана има). Поред т га што воде нема, п што се мора трнети обес жандара, најгоре је то што жене г е могу, п не смеду долазпти на чесму од развих безобразника, кчјп их дпрају, исују и руже тако: да ја мислим да нигде у свету таквих гадпих рсчи не пм". Иолиције нигде нн о чуда, нити водп рачуна да се па чесми ред одржава. Докле ће се овако ја незнам алп свпкојако ваља стахи нануг једаред бар т>м б зобразлуку. Београд 20 маја 1890 Ваш понизнн 5. Јов. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА - - Дзлмација. Срби су на општин ским нзборима у Дубровнпку однели победу. Ова нобеда изазвала је све хрватске и срнсе листове да о њој прогов >ре, и то с тога, што се из-

био је јабука око које су се отимали Срби и Хрвати. Чијп буде он, онога је јужна Далмција. Равно двадесет година владала је Дубровником хрватска страпка, која се почела машати п Боке. У Дубровнику влада,"и су људи, али п жене нису седеле скршгених руку, но саставише задругу Срикиња Дубровника. То је већ бпла велпка добпт. На прошлим изборима за далматинскп сабор Срби о.војпли, и го јо била прва победа. На садашшим општинскпм изборима ствар је на чисто изведена Српска странка победила је тако, да се њепи противници нису ни упуштали у изборну борбу. (Овршиће ее)

осећаје правде код јавног мњења, | међу Срба и Хрвгта поодавпа води анеловати на све поштепе грађане препирка окотога чпји је Дубровник сриске и на све праве родољубе да — српски или хрватски? Хрвати су дигну свој моћнп глас и да учине доказивали да је Д^бровнпк од вај

све што им је у власти да крпва страва буде неумитно праведно кажњена; да буде кажњена примерно; да буде кажњена са свом строгошћу увређенвх најплеменитпјих осећаја људских; да буде кажњепа тако, како ће дуго и дуго једно колено другоме прстом показив..ти иа пример неумигне правде

када па п данас хрватски град, и да у њему жвве чисти Хрвати. Срби на против. Ворба срнскога народа, исто као и хрватскога, за одржање своје народне индивидуалности не води се на једнакој оспови у земл.ама где с^рашан Срби и Хрвати живе. Д кле на ир. :извесни хрватски агитатори доказују Јес, треба иаћи пствну, па онда Д1 су и Србк католици у Боснп и криву страну жигосати најстрашви- Ерцеговпни прави Хрвати. лотле кајпм жпгом дрЈштвена презрења и из- толпци у Дубровнику, католик др. бацити из српскчга друштва као Навковић у Маџарској; и др. Пакогнојну, отровну и смрдљиву клицу да тић, у Спл.ету и други стају на сане кунси дал>е здрав организам друштвени. Бао крнв г. Миша илв „М. Лист", оваким ругобама ве сме впше бпти место међу поштеним људима. Српско друштво не сме допустити ни да се врше ЗЈочини, какви се Миши приписују, нитп пак да се поштепи људи невини онако черкески морално наиадају, ако је „М. Лисх*' Мишу невина напао. У интересу друштва и у пптересу српске штампе, ова се ствар мора и*вести на чисто и ми ћемо учиии I и сне што могнемо н нећемо умукнути дотле, док то не постигнемо, док не киднмо исгинитосгопрану а злочин неумитио п нримерно кажњен. Ето шма мн хоћемо, а личности Мише и сфадника П М. Листа" са свим су нам равнодушне.

Лондон. У Парламенту Сир Фергусон и давно је да Порта демантује вест о неком пападу Курада на неке јерменске раднике, који се враћали из Русије Ствар се ислеђује, Цетиње. Држи се да ће кнез Ннкола приликом свог скорог нутовања за Петроград сврнуги у Цариград да посети Султана и даму благодарне за концесије које је учинио Црној Гори у питању регулисања реке Бојаз.

сма другу основу ; и исповедају да католици у Далмацији нису ништа друго до Срби католичког верозакона, исто као и римокатолици на п ! мухамедовци у Босни и Ерцеговппи,! који се после пада српске државе мало по мало истурчише, али турскп ' не научише. И то доказује како већ рекосмо пзмеђу осталих др. Ловро Павловић из Макарске, баш из оне псте Макарске, у којој је бивши Србпн, пок. Мпџо Иав.шновић развио велико-хрватску з ставу, која не иризнаваше да постоје Срби. По том, дакле Срби у Далмацији немају вероаакон но народност за основу своје националне борбе, за разлпку од Срба у Хрватској п Славонији, где се < ни боре за право славље као обележје своје народности и за црквено школску автономпју, која држи у једпнству Србе у Троједници са Србпма у Угарсвој. Ово отуда, што су тамо ноунијаћеаи

БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ Изашла је пз штампе прва свеска Нове интересантне књиге

ББОГЈ

Д ШКУЈ1ИС&

(ПРЕСТОНИЧКЕ ТАЈНЕ) Прича у пет књпга и десет глава са следећим садржајем : I. Па балу у ппварп. II. Г-ђа Симка. III. Жута кућица на Енглезовцу. IV. Г. министар. V. Жена нолиц. чиновника. VI. Гардијски поручпк. VII. Фијакер бр. 119. VIII. Тајне клуба беогр. госпођа, IX. Две шинарице. X Неочекивани пнтервју.

Ова ириповетка илуструје, занимљиви, закулисни рживпт оног делабеоградског друшгва, које нтзившо „виши |кругови". Догађај, који се овде описује по својој заним»л.ивоств заслужује пажњу, он је по св ме запле у и току тако вешто одигран, као да му је нозорница била која париски булвар а не наш Енглеловац До сада је био вешго прикрпвач, али ево где добисмо иришку, да га нред нублику изнесемо у његовој природној боји, без до>датка и удепшаваља. Свеека кошта 40 пара дпн. Књижара — издавач С. М. СтеФанови!* код „Св. Саве" — Београд. Пикатна шрижввтка 455 I—10