Male novine

љадито" одело. Госпођа X. почелајеј у тој радњи иравити поруџбине за одело још 1870, кад је била девојка, и за двадесет година, еве до данас, цравила је одело у тој радњи. Кад се | хиљаду одела раздели на 20 година, онда у средњу руку на сваку годину долази но 50 одела, или сваког месеца по 4 до 5 одела. Ако се узме макар ириближна вредност сваког одела по 50 рубаља, онда је госпођа X. за 20 година издала на своје одело око 50.000 ј рубаља. — Празноверица. Невероватан је али ипак иетинит следећи догађај који јеноследида празноверице. Ствар се десила пред загребачким еудом. Како јављају „Нар. Новине." Иван Жакман, пољонривредник из Краљевца, радио јеу заједници с више тежака тежакиња на пОљу, осгавивши капут с кесом у готови ни од 9 Форинта 72 новчића на месту, где су остали тежацн оставили евоје кануте. Али неко чељаде дугих прстију, без дозволе Жакманове а у евој у корист, узме сав тај новац Жакманов, тако да га пико није оназио. Жакман ништа не мари за то шго не зна ко га је покрао, јер зна за једну гаталицу свезиалицу, која може надмудрити све циганке и врачаре, а у тумачењу снова нема јој равне. Отишао он до своје старе познанице, која му је нре чешће пута знада за „сексерпобројати све уздахе његова идеала, саопшти јој шта му се дееило, а она му одмах мудро речс: „да јс његов новац украла жена, чији је муж био војник." Жакман је на основу овог врачариног казивања тужио због крађе Ану Кухар, чијијемуж заиста служио у војсци. и која је елучајно тог дана радида на том нољу. Другог каквог доказа није било ни од куда. Суд ј е Кухарову ослободио а Жакман је сем етида отишао кући боз новаца. — Електрицитет и гилотина. Ту пре иеки дан јавили смо, да су у Њу-Јорку убилца Кемлера убили електричном струјом. Вести, које су о томе доцније стигле из Њу-Јорка, ниеу ни мало повољне, јер веле, да је осуђеник тек после трећега ударца умро, а читава операција трајала је више минута. Кемлер је бно хладнокрван па је сам сео у наслоњачу, у којој је имао да добије самртни ударац. Мирно је дозволно те су га везали. Судија Кимлес дао је знак, струја је почела радити, али на нрви ударац осуђеник је скочио у ваздух, ноге и руке му се стратпно почеше грчити, да је свима присутпима било грозно и помислити а камо ли гледати. Убилац уздахну дубоко, пена му нође на уста а прса

се надимаху, трзајући ее. Цвокотаоје зубима. Један гледалац се онесвестио. Тада отво]»е но други пут струју а од тог другог ударца нрисутни осетише задах изгорелог меса и изгореле коее. Ова је струја трајала 17 минута, а за њом је дошла н трећа. После ове греће струје из тела осућеиикова уда])ила је бела пара, која је готово угушила присутне. Лекарн су до душе још одмах послс првог ударца консга-1 ! товали смрт осуђеника, али дисање, I куцање срца и трзање поједнних делова тела остало је као и код жива | човека. Сами лекари означили су овај ! начин убијања као варварски, а и ноI вине су на њиховој страни.

књ ижевно ст Уредништво је добило на нриказ ове новс књиге и листове: У ј е п а с, бр. 32, с овим садржајем: Славному иокојнику Ивану Мажуранићу. Умро 4 коловоза 1890. Песма Хуга Бадалића. - - Преторијанац. Хисторичка приновијест из 18 вијека. Пише Јосии Еугсн Томић (наставак). — Млади дани. Нанисао Франеоа Копе (наставак). — Апулејева прича о „Амору и Психи" (наставак). — Иван Ма журанић са сликом.

ТЕДЕГРАМИ 30. јула Атина. Кабинст је ноиуњен наименонан.ем Франкада за министра војног и Канакариса за министра наставе. Онозиција онада, министарство добија землзиште. Софија. Министри Стамбулов, Тончев и Живков нриспели су данас нарочитим возом на Бургаса, пошто су свршили њихово иуто вање по унутратњости. — Због колере у Меки и Џедаху санитарни савет наредио је петодневни карантин у Бургасу, Барни и Палчику аа производе из поменутих земаља, који пису издржали карантин у Турској. Берлин. „Рајхсанцајгер" јавља: На ручку на Хедголанду цар је наздравио еиглеској краљици, рекав, да се ионосн што је добио

Хслголанд у потпуном миру. Овнм добитком исиуњенаје стара жеља иационалиа а краљици се има ј благодарити што је острв онет постао немачки. Краљнца придаје велику важност томе, да живи у добром нријатељству с њим и немачким народом. — Министар Бетихер дао је израза осећањима поверења и оданости цару. Пар"). Северо-амерички генералии консули сврншли су своје договоре Решили су да ирепоруче извесне примедбе у извршењу Макилнејева била. Ово решење доставиће се г. Риботу преко американског министра у Паризу. Лондоп , Аустро-угарска ескадра приспела је у Ковес. Краљица је на јахти Алберта иосетила ескадру. Веч. Српски министар у ТГе грограду г. Петроиијевић приспео је овде с породицом. Мадрид. Службени извештај тврдида је до сад у Шпанији било 1600 случајева колере са 788 смртних случајева. ^♦♦♦НВ»ДРУШТВО СВ. САВЕ Јавна захвалност Г. Милојко ВесслиновиЛ, писар сриског носланства у Цариграду, поклонио је Друштву Св. Саве 200 комада свога дела „Гранични дијалекти међу <Јрбима и Вугарима зона Џ а Ч.'' У име главног одбора Друштва Св. Саве, потгшсани изјављује дародавцу срдачну захвалност. ДССБр. 699. 26 Јула 1890 у Београду Кн .нЈКничар Друштза Св. С;шс, Јоз. Ђ. Докић.

Ша-ла и Забаза. Одговор. — 'Ги си опст пијан? — Од жадости! — Каква жалост ? — Жена ме ис воли! — А што те не воли ? — За то што пијем!

— На што пијеш онда? — За то што ме жена не води.

Љубавна преписка. Он. Шиљен ти, анђеле мој, сто динара и сто хиљада пољубаца. Тпој Јоца." — Она: „Хвала ти, али ја Лих волела сто хиљада динараи сто пољубаца. Марија"

Доктор и болееник. Болссник: Рсците ми. докторе, отворено, узнемирује ли вас моје стаље? — Лекар: За мене лично није опасно, али... — Болесннк: (уплашено) али ? . . — Лекар : Али је оно за вас опасно.

Каквог је мишљења. Једнога онштинског одборника, који је у одборским седницама ревносно ћутао упита један његов друг: Што ви увек Кутите ? Којој странци ви припадате ? Ђута^ве — Каквог сте мишљења, реците једном ? — Мог сопственог — одговори најзад одборпик. * Разговор с лекаром. Она: Меније страшно досадно г. докторе. — Лекар: Па путујте мало по Јевропи. — Она: Хтела сам, али је мој муж изјавио жељу да и он иде са мном.

Разговарање. Ираи: Погледај ону лепотицу! Нема јој ни двадесет година, то је цветак невиности. Дипота! — Дру т '■ Јест, и кад помис;лиш, доКи ће време... и она Ке постати пуница.

Упозоришту. Два пријатеља отишли у позориште у ложу и гледају преставу. Један се клап.а. — Коме се то јављаш ? — Једној глумици... — Ја никад нисам видео на цедул.ама н.сно име. — Иа ту није ништа чудно: она је у мом животу играла вслику улогу, а у позоришту вр.то малу.

Књижевни огласи

Наштампана је и одобрена од Главног ироеветног савета и гоеподина миниетра ироевете за ручну ђачку књигу:

ГРАШЛТНЧЕЦА за 111 разред основ. школе од &Киб. П. Симића Цена 50 пр . дин. Може се добити у кн.ижари В. Вадожића у Веограду, Душана Вадожића у Нишу и свима кн.ижарама у Србији. 581, 25, 27, 28, 29, 31, 1, 2, 4. 5, 12. 15, 21.

ЗВЕР-ЧОВЕК

роман ЕГмила Зо-ле ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(66)

— А не, није много већи.... Барем тако ми ее учинидо, такав ми је остао упечатак, знам да сам се готово очешао о њега, кад сам похитао да се иопнем у свој вагон. — Станите, рече Денизе. Па се окрете Жаку и упита га: — Онај човек што сте га смотрили с ножем у руци, је ли био већи од гоенодина Рубоа? Машинист, који бешс већ нестрпљив јер се бојао да не одоцни за воз који полазн у нет сахати, диже очи и ногледа Рубоа. Изгледало је као да га никад није добро нромерио, зачуди се кад га виде омалена, снажна, с нсобшшим лнцем, које је негде видео, тако му се чинило, ваљда у сну.

— Није, промрмља Жак, иије био већи, готово истога иораста. Али Рубо жнво ноче порицати: — 0, много већи, барем за читаву главу ! Жак је гледао забленуто у њега. Он је читао у Жаковом погледу све веће изненађење, н то га' тако узнемири, да би чисто бежао п од самог свог лика. А Северина пратила је такође са зебњом неразговетно сећање што се изражавало на лицу младићевом. Жак се у први мах очевидно зачудио извесној сличности међу Рубом и убилцем; за тим му на јсдан мах бијасно даје Рубо убилац, као што ее већ разнео глас: наје сад изгледао са свим изненађен тим откривењем, бленуо је у њега, а није знао шта ће чинити. Ако каже, пропао је и Рубо и жена му. Очи Рубовљеве сретошс сс с његовима, обојица се ногледаше у душу. Настаде ћутање. — И тако ви се не слажете, настави Денизе. Ако вам се тај човек учинио мањи, то је јамачно за то што се сагнуо, борећи се с погибалцем. И погледа у обојнцу. Није ни мислио да сс тако користи овим суочењем; али је, као еудија, оџажао да је истина ту близу. Његово уверење да је Кабиш убилац сад се чак поколеба. Да ли су Лашнејеви ногодпли? Да ли еу, нротив еваке

вероватности, злпковци — овај честити чиновник н његова жена овако мирна ? ■— Је ли тај човек имао нуну браду, као ви? упнта Рубоа. Рубо се упе да одГовори поузданим гласом: Пуну браду, није имао ! Мислим, није имао никакве браде. Жак разумеде да ће и њега то ието уиитати. Шта да каже? Он би ее могао заклети, да је онај човск имао нуну браду. у осталом ови га се људи не тичу, на ;пго не би казао истину? Али кад окрете очи од мужа, сусрете се с погледом жениним; и у том ногледу читао је тако жарко нреклињање, тако пуну нреданост целе особе, да га је то збунило. Његова сгара језа поднђе га: да ли је ои волео ту жену, да ли је то она коју би могао волети, као што воли човек који се заљуби ? И тад се начини чудан облет његове забуне учини му се да је чило његово памтење, није више гледао у Рубоу убилца. Оно нривиђење његове ностаде неразговетно, обузе га сумња да би се можда љуто кајао кад би казао. Денизе га упита: — Је ли онај човек имао пуну браду, овако као госнодин Рубо ? А он одговори простодушно: (Наставиие се.)