Male novine

ном на пракси докажс и да у срп. на }>оду утврди уверењс, да мимо устав и законе шшгга не може бити у Ср6 ији . А ли , ах! Како смо далеко од тога! * је ли истииа? Један париски лпст доносп дспешу из Боограда у којој се вели: „ИзвешКа (рапортп), уиућена министрл војиом потврђују, да је краљ Мидан нокушао да посеје бунтовнички дух у гарнизонима, у којима се бавио; Г. Оава Грујић, војни министар оддучио се да прегледа све гарнизонс и да поврати дисциплнну." Ко ли то шаље из Београда, (или бар из Земуна) оваке депеше? и да ли би влада била вољна да нам каже има ли овде што у истини или нема? % Светосавски питомци. Миниетаретво иностраних дела уступило је од сад | нраво примања иитомаца у светосавеку : школу и дом као и издржање самом „Друштву Св. Саве", а ону помоћ, коју министарство издаје на те нитомце, предаваћс такође друштву, а оно 1-.е га после давање ђацима. Једнно би ее имало и то нраведно замерити пј>и том. што се при бирању питомаца не нази од куд су, шта еу, и имају ди кога, воћ узимају онако на сумце, на отуд носле т! бивају шкандали. ?Лак8ДОнско друштво. Напш еуграђани, а родом из Македоније, покушавају воћ одавно да оснују овде својо! удружење, којему би бпо задатак, да \ иотпомаже и остварује одржање српског живља у Маке.донцји, давнашњој иокрајини срнекој. Ради тога су израђена и правила п у скоро ће се еазвати оншти збор, иа којим ће се она претресати и утврдити, и иозвати све македонце на упис. Желели бисмо од свег срца, да се то што ире оствари, а нашој браћи Македонцима довикујемо из дубине душе, да не клону у нодузећу, које ће се и од нас свију радо нрпхватити- Протерани. Ова четипи нитомца светоеавска, које је министарство спољних иослова пздржавало, протерало је друштво и одузело им своју помоћ, због њихова покварена и неморална владања. 'Го су: Бикола Кузмановић, Ђорће ЈПурмуговић, Јоваи Велашиновић н њсгов брат. Ови су родом Бугари и из својо.отаџбине Бугарске нобегли из војске. Интересно јо, куда лн ће сад и где

ћс иродужити свој занат коцкарења, лумповања н скитања. јер натраг но смеју. И ово је лена лекција, како се при примању пи гомаца не пази на њихову нрироду и каквоћу.

Ми за овим нрестанком не жалимо и држимо да и срнска књига нећо тиме ништа ипгубити, као што бн мало ј изгубила и он да кад би престали и '.још неки лпстови по унутрашњосги, који сем досадне нартиске грдње, немају ничега другога у својим ступцима. И народ право чини, кад за те грдње не ће да даје свој крваво стечени грош.

Збор. Друштво за улепшавање дорћолског краја држаће збор 7. тек. мес. у кач>ани Пивног Извора, на коме ће се поред осталог решавати и о школи за дечије забавиште. За овај збор снремио је наш чувени песник г. Јова Јовановић — Змај лену декламацију, коју ће један од чланова ово унраве изговорити. Ми честитамо друштву Нарочити доиис „Малим Новинама" на тако брижљивом заузимању и надамо се, да ће овај збор добро посећен бити.

ИЗ ПАРИЗА (Буланисиаам — војне наневре — опоро умнокеавање људства.)

Учитељски распорад, готов је па и потписан. Њега је израдио иознати пријатељ учитеља (?) писар мин, иросвете (а будући секретар) г. М. Протић бив. учитељ. Оа колнко је обзира На нраве школске потробе овај распоред рађен, нроговорићемо кад распоред буде нредан јавноети. Иоз апсанџија. Услед наглог бегања иритворениш из затвора уиравиног, иоиова је постављен за апсанџију Љуба наредник, који нам је познат са своје енергије у хватању кесароша н коцкара. Заузнмањем његовим пролетоеје било ночето еликање опасних кесароша и коцкара, па по његовој смени укинуто. Он пма начина и вештине да уђе у траг разним крађама и преварама, а што јо најглавније да га коцкари не смеј у да лажу. Мн држимо да ће од сад престати често бегање притвореника из затвора управе вар. Београда. & На „рапорт." До еада се практиковало да чланови појединих квартова управе вар. Београда, подносе нисмени рапорт управнику изјутра и у вече. А од данас, свн чланови и старешине квартова, морају у 8 часова изјутра аити у кварту теразијском, ту сачскати унравника вароши Београда п усмени му рапорт поднетн. Д0ШЋЕ БЕСТИ. Престао. После деветомесечна излажсња, шабачки лист „Радикалац" морао је престати и то како сам вели е тога, што читаоци неће да га пла-

(нАСТАВАк) Фридрих Паси, у својој дугој беседи о умножавању становништва претресао је чувени Малтусов закон о насељењу *. Г. Паси је доказао да је Малтусов закон још раније био нознат Шмиту и старом Мирабо-у, као и физиократама, сКеснејом начелу. За, тим је разјаснио да Малтус нити је био крив за нрестун, као што га оптужују његови противници нити је учпнио какве ванредне уелуге човсчанству, као што тврде његови последници. Шта више, излази да је Малтус на више места у свом спису доказивао опаеност, која би могла настати кад би становништво у маси узело намерно да се уздржава од рае плођивања, Малтус јс чак допуштао мисао да породице, оптерећена многом децом треба још помагати државним срествима. На питаље шта је узрок онадању становииштва у Француској — академик Левасер одговара у своме значајном спису, из кога ћу овдс навести неке мисли. Друштвени положај врши оеетан утицај на "плодовитост породице. Но ј у том случају зло треба тражити у вољи, а не у физиолошком стању ро- 1 дитеља. Ето са «ега у Француској онн људи и имају мало деце, који нсће I да нмају више. (свршнћв се)

'*). У нрошлом веку инглиеки свештеник Малтус изнео је своју теорију |?да се л,уди у- ! множавају но геоиетријској сразмери т. ј. као 2, 4, 8, 115, а ерества аа живот по аритметичкој сраикери као 1, 2, 3 14 итд. Доцније су одатде извели закључке да јс борба за опстанак и у људсхом друштву нриродни закон. Појдто нема довол>но срества за живот ва све то се л.уди отимају и убијају, воде неиидгосрдну борбу за онстанак, као лек против нретеранога умножавања људн и против сиротиње, која отуда долазн. Малтус је нрепорунивао уздржавање од полне л>убави.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА „Пресина" мудрост. — Наши читатељи сетиће се јамачно како смо ово дана донели вест, да ј е руски цар ноклонио црногорском кнезу нов брод „ Јарослав", који је припадао реду добровол>ачке Флоте. Бечка„Нова Слободна Преса" иримећује садна то, како Црна Гора, на основу члана 20. берлинског уговора (примедба б. и 6) не сме држати војне бродове. А кад јој Русија иде томе на руку, на јој чак и сама ноклања војне параброде, онда тиме Русија само понова руши берлинеки уговор, те по томе нема више права да се жали, како кнез Фердинанд, остајући на нреетолу бугарском, наносн повредо берлинском уговору. 0 како се снрота „Преса" сваком нрпликом труди, да оиравда кнеза Кобурга, као да њсгов онстанак у Бугарској зависи од одбране „Нресине." Ноз наглесник. За далматпнског намесника наименован је Емил витез Давид, досадањи заступник главног зановедника и иоглавара земље у Сарајеву. ИЗ БЕЛ А СВЕТА За пострадале на турском броду „Ертогрул" отворен је упие у Цари граду, нарочито је аиеловано на номорско ОФицпре. До сад је ирикунљена леиа свота, која ће се ноделити породицама изгинулих. Заштитна ђутручина у Америци. Северна Америка била је до сад иозната као скоро једина земља у којој је владала иотпуно слободна трговина, нити је она покушавала да ударањсм великих царина спречи увоз страних производа у земљн. Но од ове политике сад се одустало и Америка на једаред г од узор земље слободнога увоза, ностаје сад највећи приврженик заштитних царина, јер уводи закон, који ће готово са свим онемогућити сваки нревоз у Америку, те тиме нанети тежак ударац трговини, која се водила између Европе и Америке. Пре иетнајест дана ступио је у живот нов закон јјМак Канела о новим царинским дажбинама. По томе закону иодигнута је царинана све јевропске индустриске ироизводе. А тако исто ! робрани су најважнији нредмети од сурових и нолуобрађених нроизвода, што су до сад ишли у Америку, те су и на њих уда.рене велико царине, као н. пр. на свнлу, на вуну, на вино, на шећер, а што је за нас важно и на свињску мает. Цена царинска тако

ПОДЛИСТАК

КР381ВА Г0ДПН1 (ДБЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

нобележио

Пера' Тодоровић.

(149)

Излазећи овако у јутру, ја сам пролазио поред хапсане у којој су били затвореии многи угледни окривљеиици из истонних крајева. Та је хапсана била мала и трошна кућица, али је около била заграђена високим зидом тако, да- се иза њега ова страћара једва и видела. Зид је био малтерисан, на после лепо ишаран - нодражаване цигље. Мнтересно је, што сам до цније чуо, да је овахапсана граћена управо пред саму буну; Боже прости. чича Никола каодајезнао да I-с му требати. Тако

исто пред саму буну гра|ена је општинска хапсана, где су били затворени моји другови из главнога одбора. Но то је било преко пута и ја док сам бно у начелству ниеам ни знао где је то. Пролазећи јутром поред ове ограђене хапсане у авлији начелства, ја сам често имао прилике да видим ту иеке од наншх затворених првака из народа, јер у то доба, у јутру, обично су их пуштали да се мало ирошетају пред хаисанским зидом. Пуштано је све ио двоје, па кад се они по пет шест минута прошетају, онда хајд њих у затвор, па пусти друге. Пролазећи поред оне двојице што на пољу ходају, ја сам грабио тренутак да им се јавим. Сељаци су обично избегавали то јавл>аље. Сећам се само да Станко Петро-

вић

с којим сам се познавао још из првога

рата, н с ким сам често заЈеднички стајао под куршумима турским — таЈ* Станко јави ми се јсдно јутро. Једном изузетно пусте ме и у вече, да изаћем до нужника. Пролазећи тада поред ове страћаре ја чухнеколико гласова који ме вичу по имену. Ја познадох глас попа Данила, он ми довикну: — Ја данас сврших; петнаест година, без надзора. — Ја сам му за-

видео. Понекад се иза ове зграде чуло и гласно грајање. Једно јутро био сам иренеражен. Пролазећи поред ове хапсане угледам човека у чијим је рукама била потпунце моја глава; чисто хтедох зажмурити да га не видим, али ваљало се покорити неопходности и ја му се ј *авим - то је био СераФим Неготинац. 11од тим именом знали су га сви, ма да је он становао у Крушевцу. То је био једини човек, кој'и је могао изаћи пред суд и не лажући, и гледаЈ *ући мн право у очи потврдити да сам га позвао да диже буну. СераФим ми се јави, а ио његовом одлучном држању видео сам, јасно да ће се овај човек мушки држати и да се с његове стране немам чега бојати. Никад нећу забавити сцену, што је видох једио јутро при овим изласцима у нужник. Изашав из своје собе, ја иођем дугачким мрачним ходником, а кад дођох до близу излаека, угледах управо спрам улазних врата два човека, ио изгледу зануштена, уморна, нрестрављена; стајали су не говорећи ни речи, а гледали су унраво пред-а се. НАСТАВИЋЕ СЕ.