Male novine

Прочитано је уверењв, да је Боривоје доброг владања. Суд је нашао, да постоји дело увреде општинског и увреде подунавског суда, за што се има Еазнити по § 104. Треће дело не ностоји. Олакшавна Је околност признање и добро владаље, а стицај у отежицу. Према томе га је суд осудио па два мвсеца затвора који ће му се рачунати од дана к,чд се слободе лиши, и да плати суду 30 дии. таксе. Претрес је завршен у 4 35 сах., а сутра пре подне биће других суђења.

ИЗ НАРОДА Народно весеље. Сталаћ, 19. Јула 1899. год. Грађани општине сталаћске у срезу расинском друштвено су приредили јуче 18 текућег месецаједну врло лепу свечаност у част срећног спасења Нзеговог Величанства Краља Милана која је многобројним светом посећена била. Скоро 250 најугледнијих домаћина из општине ста ^аћске дошли су на ову свечаност да се братски и другарски провеселе у част срећног спасења ЈКрал.а Оца, и да даду видл.ив знак своје верности и безграничне оданости Његовом Величанству Краљу Александру првом и Његовом узвишеном дому. Поред овога било је око 30—40 такође најугледнијих домаћина из облиасњих села који су као гости сталаћанима на ову свечаноет дошли. Кад су се сви искупили за софром отправили су са неколико потписа поздрав Његовом Величанству Краљу Александру првом у коме су изјавили своју безграничну верност и оданост ирема Њему и Његовом узвишеном дому јављајући у исто време и цил. скупа. Читање поздрава праћено је усклицима „живео" и „живели." Пошто је отправљен иоздрав, устао је преседник општине г. Аврам Николић те је заблагодарио својим грађанима и присутним гостима што су појмили врло лепо значај данашње свечаности, те се тако многобројно сакупили да из свег срца и овом приликом даду израза своје верности и безграничне оданости Његовом Величанству К,)аљу Александру првом, што му је особито мило, а у подужем говору описао је Ивандански догађај и изнео у кратко да ће истрага већ праве кривце наћи и достојно ка знити, али да је ван сваке сумње, да су радикални прваци својим подбадачким држањем и развијеном агитацијом против Крал»а Милана расположили духове и спремили земл.иште за оваке гнусне нападаје. После говора председника Аврама, устао је г. Тодор Јаношевић свештеник сталаћски, те је у доста дугом говору спом опширно описао Народну Династију Обреновића почевши од славног „Таков ског Устанка", па све до данас изневши заслуге свију Предака Његовог Величанства Краља Александра, а највише се је задржао на владавини Његовог Величанства Крал.а Милана, чије је заслуге и дела живо, јасно и разумљиво грађанству и гостима испричао. Усклицима за време говора „живео" и „живели", није било краја. После овога, настао је ручак, где су напијене разне и многобројне здравице, које су пропраћане пуцњавом из прангија, а за тим песме, игранка и непрекидни узвици „живео" и „живели." У опште, сакупл.ени свет и младеж, чији број прелази преко 600 веселио се најодушевл .ениЈе све до самога мрака и то онако како само весела срца чинити могу, а у мрак су се примакли самим зидинама историјске куле „Тодора од Сталаћа", те су бацали ватромет, где се поред стародревних зидина оеветљених месечином и бенгалеком ватром вило коло, што је поред чаробне слике задивило не само присутне, но и сав остали сељачки свет у оближњим селима, из којих се могла видети „Тодорова кула," — који нису никад имали прилике видети ватромет нити су знали шта је то, те се свуда у скупл .еном свету чуле речи изненађења „ама шта ли је ово Воже благи И заиста; ко год зна и познаје меото и положај на коме је „Тодорова кула", тај и сам може бити потпуно уверен да су ватромет и бенгалска светлост на овоме дивном и романтичном месту заиста величанствено изгледали. На овоме месту остали су сви скупа све до пола ноћи, докле је трајао ватромет и бенгалска светлост а после су се грађани братски изл.убили, и најлепше успомене са ове величанствене свечаности собом понели. М. Д. П. Долазак војске (Прокупље, 18. Јула) 4-ог Јула, после подне приспео је овде на привремено становање до јесени 46-ти батаљон Цара-Лазаревог пука, који стално станује у Крушевцу, а који је био у Куршумлији због напада Турака на нашу границу. Прокупчани су војску дочекали као озебао сунце, зато су њих неколико изашли у сретање, а прокупачка општина дала је у вече напојницу војНицима. Т^ујемо, да ћ е нрву прсолску зграду, где је јесенас усел.ена народна школа. - Уступити за касарну, а раколу привремено вратити опет у стару аграду. Доласком војске наша варошица мало је живахнула.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Земљораднички конгрес. За IV земл»ораднички конгрес, који ће се држати у Нншу ове године, учињене су све приареме и одбор је известио све заинтересоване о држању конгреса. Из округа: Нишког, Пиротског, Врањског и Топличког, пријавили се до сада 1425 учасника. До дана сазива, без еумње, пријавиће се повећи број и из осталих округа Краљевине. Длн сазива конгреса обзнаниће се. Трка и изложба коњз. На дан 8. августа ове године биће трка и изложба коња у Нишу. После трке у вече биће свечано вече са игранком у гостионици „Европе". Обраћамо пажњу пошт. публи ке на проглас „Кола Ј хача".

ИЗ ВИСОКЕ ПОЛИТИКЕ Отишао да се шиша ! Многи су се и изненадили и зачудили брзом одласку г. Оаве Грујића у иностранство, и о томе се свашта нагађало. Једни су говорили: -- Уплашио се због објаве свога писма па утекао. — Није то, већ отишао на страну да се отуда брани преко новина — нагађали су други. Да би пресекли ова тумарања и нагађиња, ми смосе постарали да сазнамо прави узрок г. Грујићева брза одласка у иностранство, и сад ево хитамо да о томе обавестимо и наше штоване читаоце. Ствар је у овоме. Сутра дан, по доласку из Петрограда, г. ГруЈић позове себи у кућу једнога нашег берберина. Берберин се одмах јави. Г. Грујић га дочека ходајући по соби и рашчешљавајући прстима своју проседу косу, иа ће му рећи: -- Звао сам вас да ме ошишате. Овде код вас у Београду велика је запара и много је топлије но у Петрограду, откуда ја долазим. Од тога ми удара крв у глнву и чисто ме хвата као нека несвестица. С тога сам се решио да се ошишам до главе а и браду да поткрешем и за то сам вас и звао. Док је г, ђенерал ово говорио, бербер га је слушао пажљиво и гледао га право у очи, а на уснама играо му је лак, подругљив осмејак, као да је хтео рећи : — „Зар баш мене малога нађе да ме превариш" ! .. . Кад г. Грујић сврши свој говор, берберин се дубоко поклони, па извлачећи из једнога џепа кл>е шта, а из другога стакло с пијавицама, врло учтиво, али и врло одсечно изговори ове речи, које ће остати знамените у историји ђенерала Грујића: - Хвала вам г. ђенерале, што сте мене позва ли, али не хвала вам што сте мислили да ја као прави Србин домородац могу учинити и тако што, што ће довести у најозбиљнију опасност моју српску отаџбину. Ако вам навал.ује крв у главу, ево пијавица г. ђенерале, и ја еам готов да вам их пустим колико год хоћете и где год хоћете! Тако исто, ако вам што зуби сметају, ево кљешга и ја сам готов да вам извадим који хоћете зуб. Али то су једине операције, које ја као Србин могу на вама предузимати. Да вам пак главу и браду шишам да неда Бог! То ја као Србин никад нећу учинити. Јер и ако сам берберин, немојте мислити, г ђенерале, да сам глупак и да не знам шта бива у круговима високе стране политике. Из ваших- рођених радикалних прекосавских новцна ја сам сазнао, да је руски цар поручио, да ће од Србије бити триста чуда, ако вама фали ма само иједпа длака с главе; а при поласку из Петрограда, кажу, да су вам сваку длаку пребројали и то све у државие протокол^ уписали и печатима потврдили. С тога опростите, али ја морам сматрати то као лукаву намаму с ваше стране, кад ви сад покушавате да намамите мене једнога Србина, да вам не једну већ хил.адама длака мојим оштрим ножницама пресечем. Не, не, г. ђенерале. Ја као Србин никад то нећу учинити! Идите Русима па нека вас они шишају.'... Изговорив то, нови српски Фигаро (берберин) поклони се и оде. Ђенерал Грујић дуго је стајао замишл.ен. Веле да је носле тога звао још неколико бербера, па чак и неке бербере Арнауте. Али чак и они нису се усудили да му дирну у — длаку! То га је најзад нагнало да оде из Србије. И тако, г. ђенерал Грујић отишао је у иностранство -- да се ошиша!

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Са благодарења. Јуче носле службе Божје, чинила је певачка дружина „СтанковиК" у Вазнесенекој цркви благодарење за срећно спасење живота Његовога Величанства Кр ал > а Мнлана, команданта активне војске. Благодарењу су приеуствовали: У име Његовога Величанетва Крал>а Александра ордонанс мајор Дешјанин; у име Његовога Величанстца Крал,а Милана ордонанс капетан Крста Смил.анић; од стране престоничке општине председник Никола СтеФановић; од егране Управе Београда члан управе Анта Љотић. Поред чланова дружине „Станковић" црква је била дупке пуна и оста лога доброг српскога света, који је похитао у свети храм да заједно са дружином Станковићевом благодари Свевишњем Творцу што је сачувао живот Његовога Велачанства Краља Милана, тако драгоцен

и незаменљив Краљу, Србији и свему народу српском. На благодарењу су чинодејствовали : прота Рајко Рувидић, прота Сава Пјешчић, свештеник Алекса Петровић, парох београдски и ђакон Васа Стојановић, а божанске песме певао ј 'е хор певачке дружине „Станковић". Пенсионисани. Божа Маршићанин начелник друге класе округа подунавског, по својој молби пенсионисан је, а Атанасије Барјактаровић, начелник прве класе среза хомољског округа пожаревачког, пенспонисан је на основу § 70'. закона о чиновницима грађанског реда. Отпуштен. На основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда отпуштен је из државне службе ТриФун Лукић, писар друге класе среза мачванског округа подринеког. Полицијски указ. Изашао је полицијски указ којим се ностављају : за члана I класе управе вароши Београда Коста Скеидеровић, помоћник прве класе начелства округа врањског, по потреби службе ; за помоћника прве класе начелства округа рудничког Димитрије Милић, начел. прве кл. ср. ко лубарског, округа ваљевског; за привременог начелника треће класе среза хомољског, округа иожаревачког, Лазар Поповић, секретар друге класе начелетва истог округа ; за привременг начелника треће класе среза драгачевског, округа рудничког, Јован С. Јовановић, писар прве класе среза расинског, округа крушевачког; за секретара друге класе округа пожаревачког, Живан Ранковић, писар прве класе ереза и округа пожаревачког ; за начелника треће класе среза колубарског, округа ваљевског, Накола Станишић начелник треће класе среза тамнавског, истог округа, по потреби службе ; и за привременог начелника треће класе среза тамнавског, округа ваљевског, Божидар Ристић, писар прве класе среза расинског, округа крушевачког. Г. Га^а Шваби^, народни посланик из Тополе, допутовао је јучерашњим возом и према решењу збора општине тополске донео 400 динара, да лично преда г. Светозару Животићу, коме је збор општине тополске одредио ту суму за куповину коња за његово држање приликом иванданског атентата.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" (од 20 Јула 1899 год.) Беч. На јужној железничкој прузи искочио је из колосека брзи воз у близини ГрајФенштајна (у Каринтији); овом приликом двојица су погинула седморица су тешко рањени а 12 лако. Брисел. Скуиштинска комисија, састављена из 15 чланова, која је имала да испита разне пројекте закона о изборима одбила је пројект владин. Христијанија. Чланови међународног скупштинског савеза за мир дочекани су овде с највећим почастима. Једна норвешка ескадра изишла је у сусрет члановима конФеренције и поздравила их топовским почасним метцима. КонФеренција ће трајати од 1 до 4 августа по новом календару. Њу-Јорк. „Њу-Јорк-Вордл и доноси телеграм из Трста, по коме је адмирал Девеј изјавио, како он, у погледу његовог говора, као да је он рекао да ће први будући рат сједињених дажава бити рат са Немачком, нема времена да демантује све лажи које се о њему проносе; а министри Хај и Лорг изјавили су, како је немогуће да је Девеј тако што говорио.

ЗАХВАЛНОСТ Господин Јова Богдановић, мајор у пенсији, поклониојеЗО комада разних књига књижници прокупачке основ. школе, на чему му управитељ про куп. основ. школе срдачно благодари, са жељом: да се на њега и други угледају. Бр. 175. 18. Јула 1899. год. Прокупље, Из канцеларије управитеља

И 3 1 А В А Припадао сам радикалној етранци, но како сам се после иванданског догађаја уверио, да је вођа исте странке издаица отаџбине и убица првог српског краља, а нашег милог ослободиоца, а остали радикални прваци да су глобаџије народа и бунтовници, то црестајем бити радикалац а елужићу само краљу и Отаџбини. 14. Јула 1899 год. у Д. Трнави. Јован Милојевић тежак из Д.-Трнаве ср. алекс. Сведоче: К. Димитријевић и Т. Николић.