Male novine

наређено да све иностране школе потпадају под потпуну контролу државну. Пасоши у Румунији. Румунски министар унутрашњих дела наредио је да се сви странди, којитамо живе, ослобођају плаћања 3 дин. таксе за визирање пасоша. Али су они за то дужни да се јаве пограничеим румунским властима, које ће забележити дан кад су дошли те да се контролише да ли су се у Румунији бавили више од три дана, у ком случају при повратку преко граниде имају да плате таксу. ОвраКамо пажњу на ово оних наших држављана који одлазе послом у Румунију.

ТЕЛЕГРАМИ (од 28. августа) Загреб. Књижевник Радић. исказао јекомпромитујуће ствари против потпредседника трговачке коморе Контака. Услед тога Контак затворен. Деведесеторица који су учествовали у изгредима предани су државном тужиоцу. Војека је у строгој приправности. Она врши и службу. Загреб. Из Далмације стижу вести о великом комешању против Орба. (Разуме се, језујите су се постарале за то). Загреб .Др. Хинковића ослободио је суд. Државни тужилац поднео је жалбу против ове пресуде. Језуите су љуто озлојеђене што је др. Хинковић ослобоћен. Загреб, Јуче у јутру уклоњене су војне страже испред Српеке Ванке. Полиција је до сада протерала 120 учесника у изгредима. Од ухапшених четрдесеторица су већ предати државном тужкоцу. Осим Контака. ухапшен је и адвокатски приправник ХоФер, који је после кратког саелушања пуштее. Взли се да је Кон~

так оптужен због дражења против Мађарске. При претресу стана књижевника Радића узанћени су многи рукописи. М Радића су хтели ухапсиги али се он склонио. Загреб, 0 демонстрацијама које су се у петак десиле у Карловцу јавља један тамошњи лист: У петак у 7 часова у вече дошла су амо из Раковца двоја кола. У првима су седели тројица, међу њима и један православни свештеник, у другима два човека у грађанеком оделу. Улазак ових кола изазвао је сензацију и немир, у толико више што су непознати гости биди наоружани напуњеним ииштољима и пушкама (!?) Кола су ишла у варош где је пред њих изишао члан магистрата Гршковић, који је одмах увидео велику опасност за ред и мир (!?) те наредио да странци пођу за њим у општинску кућу. Они су се одазвали позиву и на саслушању изјавили. да су дошли у Карловац на свадбу која има бити у суботу. Оветина је њихов улазак сматрала као изазивање (!), певала је хрватске песме и на неким срнским кућама поразбијала прозоре. Одмах је позвана војска, која повратила ред. Загреб. Књижевник Стеван Радић, који је нрекјуче после саслушања пуштен под условом да не напушта варош, журно је отишао из Загреба. Али су га јуче у подне жандарми нашли на једном пољском добру и предали га полицији. Виће одмах предат државном тужиоцу. Он је својим исказима тако комнромитовао потпреседника трговачке коморе Антона Контака, да су га одмах ухапсили. Јучејеполиција ухапсгла и новинара ЈозеФа Хорватека, који је, и ако је католик, потписивао „Србобран" као одговорни уред-

Све ово наводи на мисао, да је власти нешто требало ових покора загребачких, нарочито кад се има на уму да се све то дешава у осуству банову, кога је заступао његов Шпицер (Крајчовић). Можда је бану то требало и због питања о српској застави и осталих српских оправданих захтева, чије је испуњење увек обећавао, али увек у недоглед одлагао. Можда му је то требало да на срнске захтеве опет одговори, како су они и умесни и оправдани, али како им још није време, нарочито после ових покора, кад узбуђење и страсти још нису сасвим стишани. Јамачно ни саме власти нису очекивале да ће доћи до онога, до чега је дошло, те су се пренеразиле кад су виделе докле се отишло. Али било каио му драго, било да је властима све ово требало или не требало, било да су оее у томе што снремале или не спремале, несумњиво је да је власт пустила те је дошло до онога дивљаштва, које је она и могла и морала спречити и у самом зачетку угушити. Јасно је, дакле, као дан, ко је крив за све оее загребачке јаде и покоре. Криво је језуитско-јеврејско подбадање, а још у већој мери крива је загребачка власт, која није хтела зло пресећи још у самом корену, но је чисто и сама сеирила како се лупају прозори на „влашким" домовима, а домови замазују „тинтом" и сваком нечистотом.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Туреки шпијуни у Атини. Албанез Мехмед беј одавно је испраћен у Атину, да мотри на Албанезе и Младотурке, који живе тамо. Према вестима из Атине, Младотурци су се обратили шефу атинске полиПУКОВНИКОВА ЖЕНА (Из бележака Гоеподина Клода) (наставак) Вешти љубавник унапред је прочитао ове њене мисли; на је пре дуерео њену грижу савести и додао: — А сад превуди сама: можемо ли се нас двоје узети, кад се већ ва пакост између нас испречило мртво тело твоје сестре. То је одиста зла коб коју ће и јавно мњење увети на евоје решето како 6и само оспорило нашу срећу. Млада девојка ннје могла поднети да покрај губитка своје сеетре ивгуби и свога драгог пуковника, па му одговори: — Можемо одиста, само ако ме ти онако волиш како ја тебе одиста волвм ако се могнеш танити невешт на ону еуверњивост, коју је сада гроб затрпао, и ако те се уз то не буде тицало, шта ће о нама свет рећи,

ције и протестовали против бављења турског шпијуна у грчкој престоници. Уверавају да се атинска нолиција није ни осврнула на тај протест, јер ни грчка влада не симпатише Албанезима и њиховој жељи да оснују самосталну државу, у роју би ушао Епир, на који Грчка полаже право. Одложена изложба. У октобру месецу ове године имала се у Атини отворити међународна трговинско-индустриска изложба, али је одложена за Фебруар 1903. године. Узрок је што се није јавило довољно учесника. Из саме Грчке пријавило се њих 300, а из иностранства 500, од којих већина пада на Америку, Енгле- ] ску и Француску, док се из Аустрије пријавила само једна особа, а из Италије и Германије нико. У осталом, зграда је за изложбу тако мала да се у њу не могу сместитити ни сви грчки излагачи. Бугарсна влада одговорила је преко свога мистра унутрашњих послова маћедонској депутација, која га је молила да Цончева и Николова ослободи полициског надзора, да је њихово интернирање извршено силом околности и потребом да се очува спољни мир државе, и да ће влада размислити јо изјави депутације. Пошто депутација није задовољна овим одговором, то ће софиски Маћедонци, који припадају комитету Михајловски-Цончева, еазвати митинг, на коме ће се о овој ствари расправљати. Затзарање бугарских школа. Румунски министар просвете наредио је тулчасском окружном начелнику, да позбве тамошњу бугарску школску управу да се за три дана саобрази новом школском правилнику, иначе ће се шкода затворити и запечатити. Правилником је Превртљиви је пуковник и очекивао такав њен узвик те је и сам узвикнуо: — Жао ми је што видим да сиI тако мало познавала моје осећаје; а ја сам ти само због твога спокојства и због твоје среће иенео на процену злу коб која нас је задесила. На неколико месеци поеле свега свога млада плавуша иође за леиог пуковника. Тада јој нсповеди како није Пољак већ Прус по рођењу. Прикривао је своју народност само стога штоније хтео да се због њега снебивају униФормиеани гостињене сеетре. Не само да није заштићавао Пољску, тако драгу Француској, већ јој је био љут протнвник као пруска Официр. Шта се могла политика тицати| оне женске која је тако ватрено волела овога странца? Ношто му је жртвовала љубав своје сестре

њој је сасвим било свеједно, био он Прус или Нољак? Она би пошла за њега и кад би био Турчин но пореклу Била је и свадба. Али су од првих дана њихове брачне везе за њу настали црни дани које јој је игрорекла њена сестра, Чим су се венчали племић јој је изјавио како му његов положај не допушта да можв давати станове под кирију; већ јо) по поередовању неке своје рођаке представи као свога ааменика неког Иемца, коме тамно рођење није забрањивало као њему племићу да води какву отворену радшу. Жена пуковаикова волела је не зависан живот што га је окусила кад је једном изашла из манастирч; али се за љубав свога мужа драго вољно одрекла и тога јединог свога уживања; жртвовала му је и то своЈе задовољство као што му је већ и много чега жргвовала.

Само му није могла жртвовати своје дане а некмоли своје ноћи којима ју је међутим лепи пуковник стао уцењивати чим је у Париз стигла његова лепа рођака, посредница онога купца Немца. Све се изговарао како се често с овсм рођаком забави у равговору о куповини њене гостионице; то ја био једини узрок што је пуков ник почео често заборављати да за времена стигне на своје ноћиште. Жени се пуковниковој истина чинило да се већ у недоглед протежу цреговори о тој куповини између њега и његовог будућег заменика, док најзад нија стала мрко погледати на ту лепу рођаку, заинтересовану посредницу између својих земљака. Леиа плавуша није много грешила у овој прилици. (Наставиће се)