Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

= Оче! Обрну се кнез Сергију па рече: благослови да ова два монаха пођу са мном у крвави рат. Ми знамо за њих, ми смо слушали, да су они добри јунаци, и да знају врло добро ратнички посао.

Сертије погледа на монахе. Они у тај мах беху бледи у лицу, а очи им земљи оборене.

— Браћо моја вазљубљена! рече старац пресеченим главом: — чујете ли шта вели велики кнез2.. Велику част он указа вама... |

Румен изби у бледе образе Пресвета. Он погледну на брата — њихови се погледи сусретоше, — и румен среће и радости пређе са образа Пресветових на лепе и дивне образе Ослабине.

— Нека буде воља Божија, и твоја свети владико. у један мах рекоше обојица, и поклонише се.

— Ја желим, да се спремате у свети бој, рече старац.

За тим приђе једном долапчићу, и отуда извади две црне ризе. На ризама је био навезен по један бели крет, а под крстовима, опет белим концима извезена по једна мртвачка глава — на две прекрштене мртвачке кости, што означава символ смрти и вечног ћутања за онога који носи ту ризу. Ово се зове скимна, и такове скимне Сергије мету на главу Шресвету и Ослаби; и рече:

— Ево вам покривач, метите га на оно место где би требао шлем да стоји; ево вам оружје м оклоп које не трули, у место оног, који ће захрђати и иструлити.

Браћа загрлише суха рамена овог светог старца и љубљаху његове ризе.

— Нека пођу с тобом, велики кнеже, ево ти мојих ратника...

Кнез са еузама захвали Сергију. Сви присутни као да намах оживише. Неки од монаха нлакаху; јер су тако