Markov manastir

Даља историја Маркова Манастира је веома тамна. Подаци о њему су веома оскудни, и тек по неки запис у књигама Маркова Манастира, које су разнесене одавде и налазе се данас у библиотекама Београда, Софије, Беча, Москве и т. д., баца тренутну. светлост у непознату прошлост овога манастира.

Већ 1362. године, дакле пре обновљења овога манастира од краља Вукашина, изгледа, да је овде преписивао јеромонах Варлаам један апостол, који је пре припадао Маркову Манастиру, одакле је однесен у Софију, где се и данас налази. На последњем листу овога апостола читамо избледели запис,2!) у коме се истина не каже да је писан у Маркову Манастиру, но је књига раније само припадала овом манастиру према једном познијем запису из 1812. године на 193. листу овога апостола.

У Маркову Манастиру писао је крајем 14. столећа неки Филотеј књигу слова,22)

Овде у цркви св. Димитрија чувао се један минеј за месец август из 1420. године, а писао га је убоги Миливој. Да ли је овај минеј писан овде у Маркову Манастиру, што је веома вероватно, или је донесен овамо са другога места, не знамо тачно. У запису овога минеја спомиње и благосиља убоги Миливој две калуђерице Јелисавете, од којих је једна чинила добра дела, а друга, примивши велики свети образ звала се Марина оденула је убогог Миливоја. још благосиља Миливој Калину, која је приносила воће за храну монасима и која их је више пута снабдела вином. Још благосиља Миливоје калуђерицу Теодосију, јер приношаше монасима јело и утешаваше2з) их, и када се Миливој трудио око минеја пишући цео дан, она га напоји вином, и очи му се исправише, а руке окрепише. Овај је минеј однесен из Маркова Манастира у Бугарску Агенцију у Скопље2"). Ако је ово било у Маркову Манастиру, онда би Јелисавете, Калина и Теодосија биле приложнице Маркова Манастира.

На оловном табаку кубета у Маркову манастиру има један запис из 1655. године, у коме се вели да је неки Николај, који је тада учио псалтир, акатист и Василија Великог, ту помагао неком Станиши.2)

1663. године месеца априла послао је Силвестар митрополит скопски из Маркова Манастира рукописну књигу „Зонара летописацљ“ своме постригу Манастиру Морачи, по своме рођаку јеромонаху Никону. Овај је рукопис данас у бечкој дворској библиотеци.2) Један запис из рукописног торжественика 14. столећа бибилиотеке Хлудова из године 1792. каже, да се овај рукопис налази у скопској нахији у Маркову Манастиру св. Димитрија, и писац записа каже нека се нико не усуди украсти ову књигу, као што то неки учинише у Маркову Манастиру, од којих једини узеше књиге, други мошти, и остаде само манастирско здање. Ово беше учињено у време митрополита Захарије, и писац дозива суд Божји на оне који покрадоше књиге и мошти из Маркова Манастира.27)

Из овога видимо да су крајем 18. столећа биле покрадене књиге и мошти из Маркова Манастира, тако да је остало само манастирско здање. У овако ј|адном стању није штедео манастир ни сам митрополит скопски Грк Антим, кога је 1799. године послао цариградски Синод у Скопље. Овај Антим беше искусан човек у писању, но велики среброљубац. За њега се вршила веома симонија у његовим манастирима, па шта више у своме среброрубљу није штедео ни цркава, ни сиротих, ни удовица, нити је милостиње давао. У његово време био је у Маркову Манастиру игуман јеромонах Хрисант и манастир је био за Хрисанта у великој сиротињи, јер је манастирске оранице у селу Варвари код Маркова Манастира држао митрополит, и још је узимао осам гроша од манастира.“)

Крајем 18. столећа дошао је у Марков Манастир игуман Герасим.29)

Почетком 19. столећа био је у Маркову Манастиру игуман јеромонах Кирил Пејчиновић, родом из Тетовског краја, из Доњег Полога, из села Теарце, где му кућа беше до цркве Св, Николе. Кирил беше син некога Пејчина, који је са својим братом продао своје имање, и сви троје: Пејчин, брат му и син му Кирил одоше у Св. Гору у Хиландар, где се Пејчин с братом замонашио и звао се Пимен, а брат му Далмант. Овде у Хиландару је постриг Кирилов, у кичевском манастиру Пречиста постао је јеромонах, а одрастао је и васпитавао се т. |. учио читати и писати, како сам каже у натпису своје надгробне

2) Б.Цоневљђ, Описђ на ржкопистћ и старопечатнитђ књиги на народната библиотека вђ Софиз, Софи 1910. стр. 67.

22 Љуб. Стојановић, Каталог рукописа и старих штампаних књига, 73

23 У тјешеније монашки термин када се не пости.

27) Гласник 46, 225. Љу б. Стојановић, Записи |У, 24 —25. И. Иванов, Бђлгарски старини, 231.

5) Љуб. Стојановић, Записи |У, 164. Г . г

26) Бру. М!1о5 Мејпват“, Вулапзке Кгопбу у Шета те стКоупе-!оуапзке, С. !. Вганчјауа 1922, стр.82. Видим Љ. Стојановић, Записи бр. 1594.

2) А. Поповљђ, Описанје рукописећ и каталогђ книгђ... бибдл. А. И. Хлудова, стр. 419. Записи П, бр. 3640.

28) Види запис у рукописном минеју за месец декембар ХЛТМ—ХУ. в. л. 150. об. код А.Поповљ, Описанје рукописећ,.. Хлудова, стр. 304, Записи, 1, бр. 3759. Овај минеј беше својина Маркова Манастира.

23) Вили запис у пркпеном уставу ХУ. столећа, који је припадао Маркову Манастиру, код А. Поповљ, Описанге рукописен... библ. Хлудова, стр. 285.