Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА . 59:

ласкало... Онако лепа, лепа цура!.. Који би момак могао да јој одоли, да јој се отме2...

Читаво пре подне ишао кроз поља, пео се на брдо, мотао се кроз гајеве... Потуцао се од дрвета ло дрвета и урезивао име... једанпут чак почео да урезује п њезино... Прислонко се раменом уз стабло и почео резати... При повратку застајао је и разговарао са косачима. Волео их гледати онако мрке, снажне, сунцем опаљене, са набрекнутим голим мишицама и раздрљеним прсима, око којих се улепили пешеви знојаве кошуље. И пријатно му било да слуша оштро, једнолико 1нуштање косе кроз сочну, мирисаву траву. Недалеко од косача неколико дерана грабљама купили траву и ваљали се по њој, шкакљећи се и дречећи. Поред празних, невешто намештених кола лешкарио угојен мрки во и чешао се главом о руду.-.

Уморан и знојан враћао се кући... Опет, по обичају, хтео да скрене газдиним сокаком. На дну улице, на савијутку, задржа га мала, мршава цурица. Некако плашљиво, увлачећи ситну, бледу главу међу високо уздигнута рамена, приступи му, повуче за рукав.

= Поручила ти, да вечерас, у десет сати, чекаш код школе, под липама, — шапатом изговори.

Па се намах окрену и хтеде побећи. Миле је ухвати за раме и притегну. 5

= Ко поручио — запита јаче, не пазећи хоће ли ко чути.

= Па она... Даринка... — И цурица, затреп-_ тавши голим, закрвављеним трепавицама, поче се отимати. — Пусти ме... Боли...

— И рекла вечерас 2

= јесаве

Дурица се отрже и отрча. Он прекрсти руке и гледаше за њом... Готово не зна: би ли веровао или небиг... Да чека код школег... Зашто код школе 2... Зар није лепше у башти, крај зида, као и прег... Или се боји да отац не сазна, не спази 2... Ко зна!... А зашто да тражи састанак у десет