Među svojima : roman
МЕЂУ СВОЈИМА 87
_—__А кад ћеш се вратитиг — Хтеде да запита заједљиво. А глас јој некако пригушен, туп...
— Ко знаг... Никад!...
= Никад 2.
Прислони се леђима уз стабло од трешње и немарно поче чупкати и загризати крајеве свиленог
рупца.. И је као да јој свеједно: вратио се или не вратио.. |
Миле се љутну. Удари шеширом по зилу, брзо се измакну и поклони се:
— Збогом! ·
(дна не одговори.
— збогом!
ПИ пође сокаком.
Она пребледи... Немирна, узбуђена нагло притрча зиду и опружи обе руке према сокаку.. Не пазећи хоће ли ко чути или видети, болно, жалостивно јаукну:
=— По Богу! ----
О задрхта. Осврну се.
Икеште
— Илем.
— Немој!...
Он, и љутит и радостан, намах се приповрати. Угледавши је онако бледу, запита поплашено:
— Шта 7 12...
— Не иди! — малаксало замоли она, све више ружајући руке као да би да га зграби, стегне. Зар би волила да не илемг — као нашали
се ОН.
— Не питај!
(Она се изви, брзо га ухвати за рукав. Пре него је могао отргнути, принесе уснама. Пољуби.
= Остани!
— Али...
— Остани... до сутра!... — испрекидано замоли она, не пуштајући га. — Само још до сутра!... Да
те још једном видим... И да ти кажем.. Не усуђујући се да. му пољуби руку, опет му пољуби рукав... Па се окрену и побеже у кућу..