Menično pravo. I

82

Тада је пздавалац морао нарочито одређивати то друго место, које је различно од места трасатовога живљења, морао је, дакле, издавати домпцилирану трату. (Он је, до душе, могао све то постићи п тиме, што би поред имена трасатова нашшсао не његово право место пребивања, већ оно место на којем жели да се псплата учини. Алп ма да је то могуће, опет то не бп бпо са свим пеправан поступак. За то јеп боље п обичније да се та потреба подмири правилним путем — домпцилираном тратом).

10%. — Односно домпцилиране трате налазимо у нашем трговачком законику некоје непотпуне одредбе. Те одредбе јесу:

5, 82.

Меница може се издати на једно лице, а да се плати у месту пребивања кога другог.

о У 9. 98,

Пријем оне менице, која гласи да се наплати на другом месту, у ком пријемник не обитава, изискује да се назнами пребивалиште где ће се она исплатити, или где се други потребни кораци учинити имају.

Ми ћемо се касније, при говору о акцепту, ближе упознати са овом другом одредбом. Међу тим, кад се оне обе упореде п сравне са принципима што потичу из тач. 8. 5. 80. трг. зак., онда можемо добпти следећу дефиницију: домицилирана вучена меница је она, у којој је нарочито означено место плаћања равлично од места што је обележено поред имена трасатовог. Форма њена бпла би: