Menično pravo. I

196

коју закон за њ прописује. Јер ако се тако не поступи, онда пренашање нема вредности меничнога преноса (в. бр. 246).

Као што ће нам показати п сами законски прошлем, које ћемо скоро навести (55. 109. и ПИО менични пренос може имати двојаки облик: може бити пун п бланко пренос.

За један као и за други од ових преноса важи: а) да они могу бити само писмени; дакле и Форма меничнога преноса, као тод и Форма сваког другог меничног пзјашњења, може бити само писмена: менични пренос не може се никада усмено извршити; —- 6) пренос се мора ставити на саму меницу, јер је п он њен део, те се из ње саме мора и видети; он може бити не само на ориђиналу, него и на препису менице (в. бр. 251.), али већ пије све једно да-ли ће бити на лицу или на полеђини менице (бр. 210, 211). Ну сем ових заједничких правила за обе ове врсте преноса, имаде свака од њих још по нека особепа правила, која не важе за обе И са тога их ваља особено п проучити, И тако:

1:

Пун пренос.

5. 109. Сваки тренос менице мора имати свој датум, он мора означити вредност, која је примљена за пренос, име ти пре-

зиме онога, који је преноси, о име п превимв онога, на кога се таредбу она преноси.

8. 115,

у – "

Строго се забрањује на пренашању старији датум ставити; ово ће се сматрати и казнити као кад когод лажтј какву исправу намити.

296. — Менични препос, који би био извршен по пропису 5. 109., изгледао би: