Menično pravo. I

165

какву је п сам добио, па може уговарати да не јамчи ва исплату, ако се са тим саглашава жиратар.

(во ослобођење жиранта од гарантије према жиратару изражава се тиме, што се у сам пренос

ставља уметак без моје обавеве —- без обавезе, без даље обвезе, без гарантије, апе ођћсо ит. д. — или

који други равнозначећи уметак. (Наравно је да се ово ослобођење односи само на гарантовање исплате п само у корист савесног жиранта. Јер жирант и поред овога уметка јамчи да је меница по његову знању права и истинита. По томе он одговара, ако би ма и с овом клаузом пренео меницу за коју ма како зна да је лажна, пли коју је сам лажно створио). (Овакво уговорено ослобођење односи се само на онога преносиоца, који га је уговорио, а важи не само према жиратару, већ и према сваком његовом последнику. (во са тога, што и ови стичу ту меницу са изјавом онога жиранта, да неће да јамчи и онда га нико противио закљученом уговору не може враћати у обавезу.

Код меница вучених на сопствену наредбу издазалац је уједно и ремитент, па као такав он следствено мора бити и први преносилац. И кад он ово буде, т. ј. кад он меницу пренесе, порађа се питање: може ли и он у том својем преносу ставити туноважну изјаву „без моје обавезе“ 2 — Може ако је дао покриће трасату, јер се тада не би неправедно ботатио на штету другог; не може, и ако је и стави она не вреди, ако покриће није дато.

Према реченоме ослобођење ово може уговарати само треносилац, дакле се само у преносу може стављати клауза зте ођћоо; издавалац при издавању, још мање акцептант при акцепту не може тога чинити.

Наш закон о овој ствари не говори, али се она и код нас мора тако узимати. Јер само то одговара вољи оних странака, које буду ово и уговарале.