Menično pravo. I

166

в.

ДЕЈСТВА ПРЕНОСА ПРЕМА ПОЈЕДИНИМ ЛИЦИМА.

219. — Упознавши дејства меничног преноса у начелу, корисно је, расмотрити их п у погледу на поједина лица. При овој ствари ваља правити извесну разлику према томе: да ли је меница пренесена на какво лице, које је њој страно, пли је пак пренесена на које од оних лица, што већ у њој Фигуршшу у овоме пли ономе својству. Ваља, дакле, правити разлику : да-ли је жпратар какво страно, пли је пак какво менично лице. И тако:

а) „Киратар је страно, ново лице.

220. — Кад се меница пренесе на неко лице, које дотле у њој није никако учествовало, онда:

„Њиратар стиче сва менична права по препесеној меншци, постајући њен нови сопетвеник, ималац пили „притежалац“ — како га закон зове. Као таковом жирант п сви претходници му јамче, да ће меница бпти примљена пи у одређено време плаћена. По томе он има права презентирати меницу ради пријема, ако још није акцептирана; ако се не акцептује, пли ако акцепт постане несигуран, он има права дићи протест због непријема, односно због несигурности пријема и тражити обезбеђење; ако је акцепт дат, он постаје самостални поверилац акцептантов п може од овога непосредно тражити пеплату без обзпра на односе између овога п својег жиранта ; ако меницу не плати за то позвано лице, он пма право дићи протест због псисплате п тражити регрес од својих претходника; у праву је меницу даље пренети, захтевати дупликат исте, издати п у обрт пустити њен препше. Сва ова права жиратар пма према свима претходницима (сем случаја пз бр. 218.) и са свим самостално, т. ј. као да им је он бпо непосредни поверилац, а не да је то постао тек посредовањем жиранта ·