Menično pravo. I

168

везни. Ово са тога, што су они баш од тога В. п добили меницу, па му овако вратили оно исто, што им је он п дао. И тако, све док би В. био сопственик ове менице, све дотле Г. п Д. не би имали никакве меничне обавезе према њему. Али чим би В. меницу пренео на друго лице н. пр. Ћ., њихова првобитна и привремено угашена обавеза као жираната оживила бп у корпет новога жиратара Њ. п они би овоме били обавезни као претходници,

6) Жиратар је неко менимно лице.

225. — Кад се једна меница пренесе на какво лице, које у њој већ учествује у ма каквом виду, онда могу наступити разне модификације меничних права и обавеза. Ми ћемо то разгледати редом по лицима, јер се при томе најлешпе види прави значај начела о самосталности права п дужности меничних лица. Док по грађанскоме праву једна облигација престаје важити кад пређе на самога дужника п не може се више оживљавати, дотле по меничном праву важи правило, да меница, прелазећи на дужника, не мора увек и за свагда престати да важи. Да разгледамо разне случајеве пи узмемо да је меница пренесена:: 226. — На трасанта који се тада јавља као индосатар. Док је меница у његовим рукама, дотле он може имати права само према акцептанту и овога авалисти. (Сва остала лица — ремитент и овога последници — нису према њему ничим обавезна. Она су његови последници и он њима као трасант дугује све оно, што би од њих као жиратар могао тражити, па се је све то конфузијом потрло,

Али овакав трасант је сада као жиратар властан меницу даље пренети путем меничнога преноса, као и сваки други жиратар и са пстим дејствима. И кад то учини, онда оне обавезе његових последника, које