Menično pravo. I

260.

Он према овоме уметку није одговарао својим последницима од првога преноса. Са тога, ако поново стече меницу, он ће према њима имати права редовног жиратара.

===

Пренос менице после рона за протест због неисплате.

938. — Питање о преносу менице после рока за овај протест веома је различно регулисано у разним законодавствима. Негде такав пренос није ни допуштен, дакле му се не признаје менично-правна, важност; по негде он се потпуно изравнава са преносом учињеним пре овога рока; најзад негде се опет узима са свим трећи правац, т. ј. допушта се и овај пренос, али му се онда не признају увек сва она дејства, која има пренос учињен пре овога рока.

И у самој теорији не влада једнодушност у питању о томе: каква дејства ваља да има овај пренос; да-ли он треба да има сва дејства што се у опште признају преносу меничном, пли ће, по својим ефектима, бити раван грађанско-правном уступљењу, или ће пак бити нешто треће. Практички интерес овога питања огледа се у овоме: ако се и овакав пренос сматра као менични, онда права и дужности лица што су у њему учествовала јесу самостална ; узме ли се да је он раван уступљењу, онда се одговорност и права једнога лица равнају одговорности и правима његовога уступитеља (жиранта).

934. — Наш законодавац је се и у овоме питању одвојио од својега изворника, па, наравно без довољно разлога, пришао немачкоме систему. Према томе, он је ово питање о пренашању везао за рок до кога се може дизати протест због неисплате, па онда после разликовао два случаја и то пренос непротестиране п пренос тротестиране менице. У сваком од ова два случаја ефекти су различни и тако: