Menično pravo. I

189

зависно од оних невредећих (испореди бр. 185, 136 и 216 ђ.).

258. — Али, ако је ово што изложисмо једно ошште правило, опет нису сви менични потписници са свим подједнако обавезни. Ми ћемо се већ упознати с правилама, која о томе важе у нашем меничном праву, а овде бп приметили, да се сви менични потписници, према начину и обиму својих обавеза, могу поделити у две велике групе: нетосредне пли безусловне п посредне пли условне (евантуелне, регресне) обвезнике (ови термини су мало незгодни, али нема бољих). У прву групу долазе они потипеници, који су у првоме реду позвани, да исплате меницу као њени главни дужници. (Ови по правилу плаћају само меничну суму и ништа више. И да би они то били дужни учинити, довољно је имати само меницу, ништа друго (дакле не и протест какав). У ту групу спадају акцептант и издавалац који није дао покриће, са својим авалистама. —- Сви остали менични потипсници, дакле и издавалац који је дао покриће, сачињавају ону другу групу посредних или боље евантуелних обвезника, који су дужни платити меницу тек онда, кад се уредним протестом докаже, да је нису платили обвезници прве групе. И кад на њих дође ред плаћања, они, по правилу, плаћају не само меничну суму, НЕ и све трошкове, дакле јрегрес, те се зову и регресни дужници. Али да би они били то дужни учинити, није довољно имати само меницу с њиховим потписом, него је потребан још и протест због њене неисплате. Јер обвезници ове друге групе су управ гаранти, јемци за обвезнике оне прве групе и плаћају ако ови не плате, те је са тога пи нужно да се протестом докаже неисплата ових последњих.

() томе даље види одсек једанајести.