Menično pravo. I

208

овлашћено да исплату прими (пуномоћник сопственика). А то је онда кад сви преноси редом теку без пкаква прекида тако, да се по последњем преносу као жиратар јавља оно лице, које исплату прима. (ве се то, наравно, односи само на уредност ових преноса по спољној Форми њиховој. Отуда платаци није обавезан пепитивати да-ли су преноси у ствари и истинити. — Ако је случај бланко преноса, онда је сама државина менице довољна, да се њен држалац легитимира као њен сопственик по спољној форми (в. бр. 216. Бе).

Но правила ова постављена су само зарад олакшања употребе меница, а никако и ради лакшег вршења каквих било злоупотреба са њом. Отуда на горњи начин извршеној исплати може се оспорити важност, ако се докаже несавесност пли небрежљивост самога платца. Тако н. пр: ако би неко платио меницу њеном притежаоцу, знајући да је овај њен несавесни држалац, или знајући да он није оно лице, које је у последњем преносу као жиратар именовано, пли је пак при већој пажњи и правилном разумевању могао видети да није уредно легптимиран, —- онда се такав платац не би могао ослободити обавезе према правом сопетвенику менице, ма да је ову платио о року п без икакве забране. |

(Са свега тога се у 5. 121. и каже: да се исплата о року п без забране само сматра као пуноважна; т. ј. може се п противно доказивати.,

276. а) — в). Као трећи услов за пуноважност ове псплате јесте то: да платац мора узети натраг иселаћену меницу.

Ми већ знамо да се свака менична обавеза конституише само потписом менице (код авала п потписом особеног акта — в. бр. 258... Менична обавеза акцептантова заснива се онога часа када акцепт буде свршен (бр. 157.); акцептант тада постаје дужник на