Menično pravo. I

Но ако је акцептант више примерака једне и исте менице акцептирао, мораће да исплати сваки свој акцепт и да сваки натраг узме. Ко акцептује тај плаћа — јесте стародревно начело меничнога права. Један пут по више акцептпраних примерака могао би само онда платити, ако бп се онп налазили у рукама једнога лица, које их је п добило све као једну меницу.

При овоме ваља напоменути да ће акцептант, који плати више рагних егземплара зато што их је сам својом погрешком акцептирао, моћи од издаваоца захтевати само једно покриће; све остале издатке за исплату осталих примерака мора сам сносити, јер је сам и крив (у колико му штету не би накнадили они, који су разне егземпларе пренели на разна лица и који би били дужни ту штету накнадити).

То су правила којих наља да се држи онај, који меницу плаћа о року. -

Исплата пре рока.

5. 190.

248. — Разлози који налазе добра основа у потреби за тачношћу и исправношћу меничних односа, диктовали су правило, по коме меницу не треба тлаћати пре њепога рока. И ако се то ипак учини, онда платац носи сам одговорност за овакву прерочну исилату — 5. 120. трг. зак. Ова одговорност састоји се у томе, што за важност такве пеплате није довољно, ако је презентант менице био само по спољној Форми уредно легитимиран (као што је то код исплате о року — в. бр. 276. тач. 0.), већ је потребно да је оп бпо доиста трави сопственик менице.