Menično pravo. I

222

који није акцептиран. 'Гакво тражење пеплате акцептант је у праву одрећи — 5. 125, в. бр. 279. И ово пз тог простог разлога, што би он и поред такве исплате остајао обавезан по оном примљеном егземплару све докле га не плати и натраг не узме.

Ну горњи 55. предвићају могућност да сеп у овоме случају добије псплата меничне суме. Ради тога је нужно, да услед одрицања исплате сопственик (а не „прптежатељ“ као што то закон каже) изгубљене менице најпре подигне протест због непсплате п овај достави трасанту п жпрантима (по правилима која ћемо упознати — бр. 828). Са тим протестом у руци и са другим егземпларом, који ја као сопственика легитимира, пма се тај сопстве. ник обратити на надлежни суд и тражити наредбу, т. ј. пресуду судску (5. 204 п след. грађ. суд. пост.) да му се изгубљена меница исплати, ради чега је он дужан још дати и пропшено јемство (в. бр. 294.) Кад ово буде учињено, онда ће суд о томе решавати, а процес око тога не спада овде. | кад се све то буде свршило, па сопетвеник добије тражену пресуду судеку, онда он може с правом захтевати псплату дотичне менице. Акцептант је дужан ову псплату извршити. — О дејству овакве псплате види у бр. 295. тач. 6. |

=.

Изгубилац нема други егземплар. - 5. 128. Ако опај који је меницу изгубио, била она примљена или непримљена, не може показати дпугу, трећу, четврту 1 т. д. он ипак може зажтевати да му се изгубљена исплати, а измирење ово добиће пресудом надлежнога суда, ако право

сопствености на мепицу књигама посведомчи и јемство да. Ако

не да јеметво аф тражи га му се изаубљена меница исилати